Jedanaesto predavanje u okviru Obuke za praćenje reforme pravosuđa održano je 07. maja 2020. godine, a kao i prethodna dva, ovo predavanje je organizovano online preko Zoom platforme. Polaznici/ce obuke, sudski, tužilački i advokatski pripravnici i pomoćnici, studenti završnih godina pravnog fakulteta, novinari i aktivisti organizacija civilnog društva iz Niša, Vranja, Leskovca i Pirota imali su priliku da čuju predavanje i razgovaraju sa Lidijom Komlen Nikolić predsednicom Predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije (UTS) i Sašom Stojkovićem Babačkom, vlasnikom i glavnim i odgovornim urednikom portala InfoVranjske.
Ustav Srbije svakome garantuje slobodu udruživanja – političkog, sindikalnog i svakog drugog. Političko i sindikalno udruživanje regulisani su posebnim zakonskim rešenjima, dok se svako drugo udruživanje odnosi na udruživanje regulisano Zakonom o udruženjima. Ovaj zakon udruženja definiše kao dobrovoljne i nevladine nedobitne organizacije, zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa. Jedino ograničenje pri udruživanju koje zakon postavlja je ono – da ciljevi zbog kojih se udruženje osniva ne mogu biti zabranjeni Ustavom ili zakonom. Važno je napomenuti i razumeti da su udruženja nedobitna pravna lica, odnosno, da svojim radom ne stiču profit.
Već zakonski opis upućuje na to da su udruženja, osim što su neprofitna, istovremeno i nevladina. To znači da su osnovana i deluju nezavisno od državnih institucija i Vlade, pokušavajući da svojim autonomnim radom doprinesu ciljevima zbog kojih su osnovani. Zbog ovog nevladinog svojstva, udruženja se često nazivaju skraćeno i NGO (skraćeno od engleskog non-governmental). Mnogi autoritarni režimi u prošlosti, ali i danas pokušavaju da ograniče ili na različite druge načine onemoguće rad nevladinih udruženja, jer ona, u pokušaju da unaprede stanje u oblasti u kojoj deluju, po pravilu kritikuju nosioce javnih vlasti. U današnje vreme se kao najpoznatiji primeri neskrivenog ograničavanja rada udruženja navode ruski i mađarski model. Međutim, kako je model manje ili više suptilnih zabrana rada udruženja postao nepopularan i upravo direktno ukazivao na autoritarnost i isključivost režima, poslednjih nekoliko godina svedočimo razvoju novog fenomena – formiranja vladinih nevladinih udruženja koja se najčešće u javnosti spominju kao GONGO udruženja (skraćeno od governmental non-governmental).
U Srbiji su u poslednjih nekoliko godina posebno bila aktivna GONGO udruženja u oblasti socijalne zaštite, informisanja i pravosuđa, odnosno vladavine prava. Krajnji rezultat rada GONGO udruženja je, osim trenutne podrške vlastima, njihova instrumentalizacija u smanjivanju dostignutog nivoa sloboda i prava građana. Ona takođe doprinose banalizaciji, obesmišljavanju i odvraćanju građana od osnivanja udruženja koja su autonomna i usmerena na ciljeve koji doprinose unapređenju društva; dezavuisanju i zbunjivanju građana, ali i dezavuisanju delova međunarodne zajednice. Kada su u pitanju udruženja koja deluju prvenstveno u lokalu (dakle ne na nacionalnom nivou), ponekad služe i za izvlačenje novca iz javnog budžeta, često kroz javne konkurse.
Na predavanju je, osim što se razgovaralo ovom fenomenu i odgovarajućim primerima koji ga ilustruju, bilo reči i o posledicma COVID-19 pandemije na vladavinu prava i pravosuđe.
Pravosuđe i mediji: GONGO organizacije, zajednički protivnik | Infovranjske 15.05.2020. "Vlast ima svoja nevladina udruženja koja ne rade u javnom interesu" | Južne vesti 16.05.2020.
Glavni cilj obuke je unapređenje postojećih i izgradnja novih kapaciteta za praćenje i angažman u oblasti vladavine prava sa naročitim fokusom na reformu pravosuđa, i sastavni je deo projekta ,,Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije,, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Odbor za ljudska prava Niš. #PravosudnabaZAjug
