Otvoreni podaci – dokle se stiglo? / Zaštita prava potrošača

5

Osmo predavanje, drugoj generaciji polaznika, u okviru programa obuke Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa – jug Srbije, održao je Ivan Grujić, pravni ekspert i vlasnik agencije za konsalting Asocijacija (sa sedištem u Leskovcu). Predavanje se sastojalo iz dva dela i obrađivalo je dve teme: Otvoreni podaci (prvi deo) i Zaštita prava potrošača (drugi deo). 

“Otvoreni podaci” su koncept dostupnosti podataka, tako da bilo ko može slobodno da ih koristi i ponovo objavljuje, bez ograničenja od strane autora, ili drugih kontrolnih mehanizama. Pojam “otvoreni podaci” primenjuje se od 2008. godine i dobija na aktuelnosti nakon inicijative pojedinih država da otvore svoje podatke. Samo javno dostupni podaci mogu biti objavljeni u formi otvorenih podataka. Otvoreni podaci ne mogu biti podaci o ličnosti, klasifikovani (tajni) podaci i podaci zaštićeni autorskim pravima. 

Republika Srbija usvojila je Zakon o elektronskoj upravi 2018. godine, kojim su otvoreni podaci definisani kao: „podaci koji su dostupni za ponovnu upotrebu, zajedno sa metapodacima, u mašinski čitljivom i otvorenom obliku“ (član 4). Zakonom je uvedena mogućnost podnošenja zahteva za ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe. Portal otvorenih podataka počeo je sa radom 2017. godine, a Zakonom o elektronskoj upravi definisana je obaveza javnog sektora da objavi podatke iz svoje nadležnosti na portalu i omogući pristup bez nadoknade. Vlada je usvojila Uredbu o načinu rada Portala otvorenih podataka, kojom su detaljnije određeni organizacioni i tehnički standardi za funkcionisanje portala. 

Kada je u pitanju Zaštita potrošača, Srbija usklađuje zakonodavstvo sa regulativom EU o zaštiti potrošača. Međutim, pitanje je – kako u praksi potrošači mogu da zaštite svoja prava, u slučaju da trgovac odbije reklamaciju? Razgovaralo se o dva modela zaštite: vansudskoj i sudskoj zaštiti, pri čemu je istaknuto da je vansudska zaštita (medijacija) obavezna, ukoliko je traži kupac nakon odbijanja reklamacije. Šira javnost nije dovoljno upoznata sa ovim oblikom zaštite. U 30% slučajeva prodavci i kupci su uspeli da zaključe sporazum o rešavanju spora vansudskim putem.

Sudska zaštita sprovodi se u potrošačkom sporu na osnovu Zakona o parničnom postupku i Zakona o zaštiti potrošača. Zakon propisuje rok od 30 dana za održavanje glavnog pretresa od podnošenja tužbe. Međutim, rok se u praksi nikad ne poštuje, ponekad traje i preko godinu dana. Gospodin Grujić je istakao da zbog ovakve sudske zaštite, potrošači ne žele da koriste sudsku zaštitu za robu i uslugu male vrednosti. Ukazano je da je potrebno  analizirati da li može da se dobije naknada nematerijalne štete zbog dugog trajanja sudskog postupka i kako unaprediti zaštitu prava potrošača.

Predavanje je realizovano uz podršku Fondacije za otvoreno društvo