Odbor za ljudska prava Niš pripremio je Izveštaj o stanju javne uprave za Grad Niš, koji ukazuje na ključne izazove u oblasti transparentnosti, građanske participacije i reforme lokalne uprave u procesu evropskih integracija. Izveštaj analizira u kojoj meri lokalne institucije omogućavaju građanima da učestvuju u donošenju odluka i koliko su reformski procesi usklađeni sa standardima Evropske unije.
Kroz dva ciklusa praćenja (2024–2025), Odbor je želeo da obezbedi empirijsku osnovu za procenu napretka – ne samo da identifikuje probleme, već i da meri promene kroz vreme. Uporedni podaci omogućavaju uvid u to da li reforme zaista daju rezultate, čime se dodatno jača odgovornost institucija. Nalazi istraživanja pokazuju da, uprkos postojećem pravnom okviru koji predviđa uključivanje građana u procese javnih rasprava i budžetskog planiranja, praksa u Nišu i drugim lokalnim samoupravama ostaje nedovoljno razvijena i često neujednačena. Posebno se ukazuje na izostanak pravovremenih javnih rasprava, nedostatak povratnih informacija građanima o njihovim predlozima, kao i ograničenu transparentnost u donošenju važnih odluka.
Za praćenje i evaluaciju stanja lokalne uprave istraživači su koristili Metodologiju za praćenje reforme javne uprave na lokalnom nivou, koja je razvijena u okviru projekta Praćenjem javne uprave ka boljem upravljanju na lokalu – pratim JA, koja se u velikoj se meri zasniva na metodološkom okviru za praćenje Principa javne uprave koji je razvila SIGMA a koji Evropska komisija uzima u obzir prilikom ocenjivanja stanja u oblasti javne uprave u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Takođe, sprovedeno istraživanje se oslanja na Metodologiju za praćenje javne uprave u zemljama Zapadnog Balkana koja je razvijena u okviru WeBER projekta. Sastavni deo nalaza monitoringa bili su i intervjui sa predstavnicima javne uprave, kao i stavovi i mišljenja predstavnika civilnog društva, prikupljeni organizacijom po dve fokus grupe u svakom gradu u periodu monitoringa.
Poseban deo publikacije posvećen je primerima dobre prakse građanske participacije iz zemalja Evropske unije kao i stavovima i preporukama predstavnika organizacija civilnog društva iz Niša, Pirota, Leskovca, Vlasotinca i Vranja. Autori naglašavaju da jačanje transparentnosti, odgovornosti institucija i uključivanja građana predstavlja jedan od ključnih uslova za uspešne reforme u okviru Poglavlja 23 i 24 i dalji napredak Srbije ka članstvu u EU.
Izveštaji o stanju javne uprave u Nišu, Pirotu, Leskovcu, Vlasotincu i Vranju su deo aktivnosti u okviru dva međusobno povezana projekta: „Zajedno ka Evropi – Lokalno lice integracija”, čiju realizaciju je podržala Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP “ „Vidimo se u EU”, koji predvodi Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) u saradnji sa lokalnim partnerima Proaktiv i Odbor za Ljudska Prava Niš, čiju realizaciju finansira Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji.
