Drage/dragi, u kontekstu poluprivatne povike uglednih pojedinaca, a u cilju pravdanja kršenja Zakona o zabrani diskriminacije, osećam obavezu da Vam neposredno izložim svoje razumevanje pravnih pravila na kojima se temelji zahtev Poverenici za zaštitu ravnopravnosti koje ste vi na molbu Koalicije protiv diskriminacije (KPD), potpisali u toku prethodna dva dana.
Zahtev KPD i partnerskih organizacija usmeren je prema Poverenici za zaštitu ravnopravnosti od koje se traži da se opredeli da li će vršiti svoju funkciju na koju je izabrana ili će i dalje obavljati profesionalnu delatnost profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Naš zahtev utemeljili smo na sledećim pravilima postojećih zakona:
1. U članu 28, stav 5. Zakona o zabrani diskriminacije, izričito se kaže da Poverenica ne može obavljati nijednu profesionalnu delatanost u skladu sa zakonom. Smisao ove odredbe je da onemogući Poverenici da svoje radno vreme, odnosno svoje radne aktivnosti posvećuje bilo kojim drugim poslovima.
U vreme kad smo radili na formulisanju odredbi Zakona o zabrani diskriminacije, a posebno u toku javnih rasprava o Predlogu zakona, kao i u postupku razmatranju zakonskog teksta u ministarstvima i pred poslanicima Narodne skupštine, niko nije imao ništa protiv ovog pravnog pravila. Nije čak izraženo ni uverenje da bi trebalo predvideti izuzetke od ovog pravila koji bi dozvolili Poverenici da obavlja naučnu, edukativnu ili drugu profesionalnu delatnost.
Dakle, ovo pravilo je neophodno jezički razumeti kao čvrsto, odnosno apsolutno, ali ga i ciljno tumačiti u skladu sa intencijom zakonodavca, a to je da se obezbedi da se Poverenica u celini i isključivo posveti obavljanju svoje funkcije na koju je izabrana. Zadovoljavanje javnog interesa u ovoj oblasti, a posebno interesa žrtava diskriminacije, zahteva angažovanje celokupnih radnih kapaciteta Poverenice, što je stav koji je artikulisan odredbom člana 28, stav 5. Zakona.
Polazeći od činjenice da je u svom dopisu Dekanu Pravnog fakulteta u Nišu, Poverenica potvrdila da ostaje u radnom odnosu na Fakultetu, te da joj je na njen zahtev Nastavno-naučno veće ovog fakulteta dodelilo pet predmeta da na njima predaje, što podrazumeva i njenu obavezu ispitivanja studenata na ovim predmetima, a rukovodeći se smislom navedenog pravila Zakona o zabrani diskriminacije, KPD je smatrala da bi Poverenica trebalo da donese odluku o tome da li će i dalje obavljati funkciju na koju je izabrana ili profesionalnu delatnost profesorke Pravnog fakulteta u Nišu.
2. Upućivanje na «zakon» u poslednjim rečima ovog pravila, odnosi se na profesionalnu delatnost koja se obavlja u skladu sa «zakonom», dakle na zakonitu profesionalnu delatnost, upravo da bi se sprečilo da se Poverenica u tumačenju ovog pravila zaklanja na primer iza punovažno zaključenog ugovora o radu ili drugog pravnog osnova, čime bi mogla da izigra navedenu zakonsku zabranu. Dakle, ovo upućivanje se ne odnosi na zakon koji se odnosi na sprečavanje sukoba interesa, kako se to predstavlja u komentarima onih koji su nezadovoljni našim saopštenjem. Dva posebna argumenta se mogu izneti u prilog ovoj tvrdnji.
3. Prvo, u članu 30, stav 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kaže se da funkcioner, a to je u našem slučaju Poverenica, za vreme vršenja svoje funkcije ne može obavljati drugi posao ili delatnost koja zahteva zasnivanje radnog odnosa. Ovo pravilo se odnosi na pravni položaj Poverenice jer je ona u svom dopisu Dekanu Pravnog fakulteta od 24. 06. 2010, potvrdila da ostaje u punom radnom odnosu na tom fakultetu.
U stavu 2. ovog člana, utvrđuju se izuzeci od navedenog pravila, te se kaže da funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom ili nastavnom delatnošću, pod uslovom da time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. U kontekstu ovog pravila, bilo bi opravdano zapitati se šta bi se desilo u slučaju kad bi Poverenica bila suočena sa pritužbom koja je usmerena protiv njenog diskriminatornog postupanja u odnosu prema njenim studentima ili protiv diskriminatornog postupanju fakulteta na kojem je zaposlena.
Međutim, u poslednjem stavu 7. ovog člana Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, izričito se kaže da drugi zakon može da propiše koje sve poslove ili delatnosti funkcioner ne sme da obavlja za vreme vršenja svoje funkcije. Drugi zakon na koji se ovim pravilom upućuje, u našem slučaju je upravo Zakon o zabrani diskriminacije. Kao što je navedeno, u članu 28, stav 5. ovog zakona se neposredno zabranjuje Poverenici da obavlja sve profesionalne delatnosti, dakle, bilo koju profesionalnu delatnost, bez izuzetka.
Ako bi se ova pravna konstrukcija tumačila u korist sadašnjeg opredeljenja same Poverenice, a to je da Zakon o zabrani diskriminacije upućuje na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nikakvo smisleno pravilo ne bi se moglo iz ovog tumačenja izvesti – zakon na koji se upućuje Zakonom o zabrani diskriminacije bi u članu 30, stav 7, upućivao nazad na član 28, stav 5. Zakona o zabrani diskriminacije, a ovaj ponovo na član 30, stav 7. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije… Čak i oni koji nemaju profesionalno pravničko obrazovanje bez teškoća bi se složili sa stavom da besmislene pravne konstrukcije nisu moguće, odnosno da do njih ne bi trebalo držati.
4. Drugo, u članu 30. Zakona o zabrani diskriminacije govori se o razlozima za razrešenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Pravilo sadržano u stavu 3, tačka 4. ovog člana, izričito razdvaja tri razloga za razrešenje. Prvi od razloga odnosi se samo na obavljanje «profesionalne delatnosti» Poverenice u toku vršenja njene funkcije. Drugi razlog aktivira se ako Poverenica obavlja drugu «dužnost» ili «posao» koji bi mogao uticati na njenu samostalnost i nezavisnost. Najzad, treći razlog za razrešenje postoji ako Poverenica postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, dakle suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Na ovaj način, pravilo iz stava 3, tačka 4, ustanovljava tri različita razloga za razrešenje Poverenice, odnosno na nesumnjiv način odvaja razlog za razrešenje koji se odnosi na obavljanje njene «profesionalne delatnosti», od razloga koji se odnosi na «sukob interesa». Sledstveno tome, to što je od Agencije za borbu protiv korupcije Poverenica dobila potvrdu da nije u sukobu interesa, što bi joj eventualno moglo pomoći ako bi se pokrenuo postupak njenog razrešenja zbog ovog razloga, ne znači da joj je dopušteno da vrši svoju profesionalnu delatnost profesorke Pravnog fakulteta, odnosno da se iza ove potvrde Agencije može sakriti da bi nesmetano nastavila da ovu svoju delatnost obavlja u toku vršenja svoje funkcije. Upravo je ovo ključni stav na kome smo utemeljili naš zahtev Poverenici, koji ste vi podržali.
U nadi da sam doprineo boljem razumevanju ovog veoma komplikovanog i potencijalno veoma štetnog slučaja, ostajem svima na raspolaganju za dalji razgovor. Istovremeno, koristim i ovu priliku da vam se u ime KPD zahvalim na podršci koju svojim potpisima pružate našim stavovima i opredeljenjima, kao i da vam potvrdim da ćemo i dalje zagovarati primenu zakona, posebno onih do kojih nam je lično i profesionalno najviše stalo.
Prijateljski, Saša Gajin, koordinator KPD
Beograd, 29. juli 2010
Članice Koalicije protiv diskriminacije su: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“ i Gayten LGBT.
