Odlukom o uvođenju vanrednog stanja u Republici Srbiji usled pandemije Covid-19, moglo se očekivati da će neka od ljudskih prava biti ograničena, ali ne i da će neka od fundamentalnih Ustavom zagarantovanih prava biti kršena.
Pravo na pravično suđenje je jedno od prava kod kojih, saglasno Evropskoj konvenciji i Ustavu, mere odstupanja nisu dozvoljene ni u kom slučaju. A to se upravo dogodilo uvođenjem mogućnosti da se putem Skajpa, a na osnovu preporuke Ministarstva pravde i kasnije donete Uredbe, procesuiraju i osude građani, i to samo za kršenje mera zabrane kretanja i samoizolacije. Do sada je, na ovaj način, prvostepeno osuđeno preko 50 osoba.
Dalje, nedopustivo je prekršajno i krivično kažnjavanje u istoj pravnoj stvari (načelo ne bis in idem – ne dva puta o istoj stvari), a upravo to predviđa Uredba o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. Iako je ova odluka naknadno usaglašena sa Ustavom i domaćim propisima i međunarodnim standardima, apelujemo na Ustavni sud da se što pre izjasni u vezi sa svim odukama koje su donete tokom vanrednog stanja.
Prilikom donošenja pojedinih mera nije se vodilo računa o položaju pojedinih osetljivih društvenih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom, deca sa smetnjama u razvoju, Romi, izbeglice, migranti i dr., tako da su izostale mere namenjene pojedinim osetljivim kategorijama dece i odraslih. Štetne posledice izaziva i nedostatak uputstava i smernica za ostvarivanje brojnih prava u uslovima ograničenja slobode kretanja, kao što je održavanje kontakata dece sa roditeljima sa kojima ne žive, briga o osobama kojima je potrebna pomoć u kući i personalna asistencija, reagovanje u slučajevima akutnog nasilja u porodici i dr. Za neke od ovih situacija, na intervenciju organizacija civilnog društva, doneta su uputstva, ali se sa njihovim donošenjem kasnilo, a pojedina uputstva su nepotpuna, nejasna i neprecizna.
Kršenje osnovnih ljudska prava i uopšte bazičnih pravnih principa i propisa, pogoršava percepciju građana o radu pravosuđa, što dalje vodi ka pravnoj nesigurnosti građana i urušavanju pravnog sistema. Mnogi građani bi na ovo mogli reagovati podnošenjem tužbi protiv države, što može dovesti do daljeg zatrpavanja sudova novim predmetima, dakle, do novih masovnih tužbi, te opterećenja javnog budžeta troškovima naknade parničnih troškova u predmetima u kojima je država tužena i izgubila; kao da država nije naučila lekciju, kad su masovne tužbe u pitanju.
Pravosudna baZA jug okuplja pojedince i udruženja organizovane u neformalnu koaliciju sa ciljem da doprinesu jačanju kapaciteta za vladavinu prava na jugu Srbije, naročito u oblasti pravosuđa. Koalicija fokusira svoje delovanje na četiri najveća grada na jugu Srbije: Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje i Pirot, kao i na ostale opštine Nišavskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Koaliciju predvode Odbor za ljudska prava i Fondacija za otvoreno društvo, a pored istaknutih pojedinaca (profesora, advokata, sudija, tužilaca, pravnika, novinara, studenata, NVO aktivista), ona u svoj rad uključuje Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Agenciju Asocijacija, kao i medijske partnere – Južne vesti, InfoVranjske i Medijsku kutiju. #PravosudnabaZAjug
