U četvrtak, 19. aprila 2012. godine, od 11,00-13,00h u organizaciji Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, Centra za unapređenje pravnih studija i Koalicije protiv diskriminacije održana je radionica za organizacije civilnog društva u prostorijama Odbora za ljudska prava Negotin. Istog dana od 13,30-15,00h u Maloj sali opštine Negotin u organizaciji pomenutih udruženja održan je okrugli sto “Javni forum -Diskriminacija u Srbiji”.
Tema radionice je bila : “Pravljenje izvaštaja o incidentu i testiranje”. Uvodna reč je pripala Saši Gajinu, koordinatoru Koalicije protiv diskriminacije, da bi se prisutnima obratila Ljupka Mihajlovska, do skora predsednica udruženja studenata sa hendikepom a sada se bavi prikupljanjem činjenica vezanih za razne incidente. Njena prezentacija je pre svega bila usmerena na razmenu iskustava sa prisutnima. Pored nje ispred USH-a bila je prisutna i Maja Ilić. Među ostalim učesnicima/cama treba istaći Dušana Prvulovića ispred Odbora za ljudska prava Negotin, predstavnike organizacija osoba sa invaliditetom i predstavnike rumunske manjinske zajednice.
Ono na šta su se Mihajlovska i Ilićeva posebno osvrnule je to kako se sakupljaju izvaštaji o incidentima i čemu oni služe. Ističući značaj dokaza i dokumentacije, zatim izveštaje lekara, specijaliste, snimke, koji predstavljaju dodatne dokaze koji pored same izjave treba da budu sastvni deo izveštaja. Bitno je pažljivo saslušati osobu, razjasniti ono što je nejasno, ohrabriti je i dobiti što tačnije informacije ukoliko je to moguće. Razgovor treba započeti otvorenim pitanjima, bitna je i neverbalna komunikacija, pokazati neku vrstu empatije i uspostaviti određeni nivo poverenja s tom osobom. Važno je fokusirati se na svedoka (žrtvu). U malim sredinama povređena osoba teško priča o tome, zatvorena je ili priča puno stvari pa je potrebno profilisati priču i na samom kraju usmeriti osobu. Pitanja koja mogu da izazovu emotivnu reakciju treba izbegavati u početku, nego ih tek kasnije postaviti. Na kraju kad se sve sabere dobija se cela zatvorena priča i od iskaza koga imamo na samom početku dobijamo jasnu rekonstrukciju događaja.
Kao primere navela je dva izveštaja koji su oni sastavili: diskriminacija u banci (prilikom obavljanja bankarskih poslova) i diskriminacija u zapošljavanju (diskriminacija na radnom mestu i govor mržnje). Ilićeva je dodala niz praktičnih saveta, napomenuvši da se oni bave generalno problemom diskriminacije ljudskih prava osoba sa invaliditetom, diskriminacijom u obrazovanju, diskriminacijom dece osoba sa hendikepom. Radionica je završena razmenom iskustava učesnika/ca.
Na javnom forumu uvodna reč je pripala Draganu Đorđeviću, koordinatoru Mreže CHRIS. Ono što je on istakao kao bitno je otvaranje dijaloga i razgovor o problemima diskriminacije u lokalnoj zajednici a posebno o mogućnostima demokratskog prevazilaženja ovih problema. Jako je bitna sinergija svih onih koji mogu da doprinesu rešavanju tog problema. Naglasivši pri tom značaj Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, usvojen 2006. godine i Zakona o zabrani diskriminacije, koji je usvojen 2009. godine. Permanentna aktivnost Koalicije protiv diskriminacije je izveštavanje putem objavljivanja godišnjih izveštaja. Do sada je objavljeno pet izveštaja, a 4. maja 2012. godine biće objavljan izveštaj za 2011. godinu.
Pored Đorđevića, kao uvodničari govorili su Maja Ilić ispred USH-a, Dušan Prvulović ispred Odbora za ljudska prava Negotin i dr Saša Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije. U svom izlaganju Prvulović je skrenuo pažnju na dosadašnji slab odziv predstavnika Zavoda za urbanističko planiranje i projektovanje i Javnog preduzeće za građevinsko zemljište. Naročito je istakao problem dve nacionalne manjine na teritoriji Negotina (diskriminacija unutar svoje grupe). U pitanju je romska i rumunska nacionalna manjina. “Bez mešanja državnih institucija ne bi došlo do problema unutar rumunske/vlaške zajednice. Od 2002. godine Mreža CHRIS pruža besplatnu pravnu pomoć Rumunskoj crkvi. Zakon o verskim zajednicama favorizuje neke crkvene zajednice. Samo tradicionalne crkve mogu da drže predavanja i da imaju svoje veroučitelje. Rezolucija Saveta Evrope usvojena 2008. godine je izglasala slobodu veroispovesti, uvođenja jezika nacionalnih manjina u školama i informisanje na maternjem jeziku. Podsetivši da Zakon o nacionalnim manjinama ima četiri stavke: pismo i jezik, obrazovanje, informisanje i čuvanje jezika i tradicije”, završio je svoje izlaganje Prvulović. Žikica Maksimović, predsednica Radnog tela za rodnu ravnopravnost istakla je diskriminaciju u samom zapošljavanju (otpuštanje, neprimanje na radno mesto) kao jedan od najčešćih oblika diskriminacije sa kojim se ona susreće. Slavica Vujaković ispred Centra za socijalni rad dodala je da ona kao socijalni radnik nije imala slučajeva diskriminacije niti zna da se neko požalio na to.
Kao opšti zaključak Maja Ilić je istakla set zakona kojima se štite prava osoba sa hendikepom. Republika Srbija je potpisala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine. Pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da su prava osoba sa hendikepom zaštićena ali je situacija zapravo paradoksalna. Osobe sa invaliditetom nemaju ravnopravno učešće u svim oblastima života (građani drugog reda, neko ko je neopravdano drugačiji). Procenjuje se da je 10% osoba sa nekim oblikom hendikepa prisutno u svakom društvu. “Jedno ljudsko biće nije važnije ili manje važno od drugog ljudskog bića”, zaključuje Ilićeva.
Kada je u pitanju diskriminacija unutar određenih manjinskih grupa, g-đa Milica Nešić govoreći o rumunskoj/vlaškoj nacionalnoj manjini rekla je da bi ona kao pripadnica te manjine volela da postoji služba u crkvama na njenom maternjem jeziku, da on bude korišćen i na javnom servisu (gde ne postoji ni jedna informativna a kamoli kulturna emisija). O primeni manjinskog jezika u lokalnoj zajednici govorio je Dragiša Davidović, član prvog saziva Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine. Ističući da on ne vidi da se na nivou države nešto radi po tom pitanju, što je razlog više da se ljudi osećaju diskriminisano. “Dok postoji pojedinac kome su uskraćena prava i slobode diskriminacija postoji”, reči su Saše Gajina kojima je ujedno i završen ”Javni forum- Diskriminacija u Srbiji”.
