Ustavni sud: čuvar prava građana

222

Petnaesto predavanje  u okviru  Obuke za praćenje reforme pravosuđa  održano je  18. juna 2020. godine. Polaznici/ce obuke, sudski, tužilački i advokatski pripravnici i pomoćnici, studenti završnih godina pravnog fakulteta, novinari i aktivisti organizacija civilnog društva iz Niša, Vranja, Leskovca i Pirota imali su priliku da čuju predavanje i razgovaraju sa prof dr Violetom Beširević, Violeta redovnom profesorkom na Pravnom Fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Ustavni sud štiti ustavnost i zakonitost, ali i naša ljudska i manjinska prava i slobode. Položaj, nadležnost i pravila postupka koji se vode pred Ustavnim sudom regulisani su Ustavom Srbije i Zakonom o Ustavnom sudu. Iako nosi ime suda i čine ga sudije koje presuđuju u postupcima iz njegove nadležnosti, Ustavni sud ipak ne pripada sudskoj vlasti, već je nezavistan i samostalan državni organ, poput Zaštitnika građana ili Državne revizorske institucije. Zbog naziva i nekih nadležnosti je u javnosti često pogrešno percipiran kao najviši sud u pravosudnom sistemu.
Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na period od devet godina. Kandidat za sudiju mora biti istaknuti pravnik sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, a ovu funkciju može obavljati najviše u dva mandata. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Prvenstvena uloga Ustavnog suda je da odlučuje o saglasnosti opštih akata sa Ustavom Srbije. Ustavni sud bi trebalo da obezbedi da prava i obaveze građana i nosilaca javnih ovlašćenja budu dosledno primenjena i da je svaki akt – potvrđeni međunarodni ugovor, zakon, pravilnik, statut ili bilo koji drugi opšti pravni akt – u skladu sa ustavnim normama. Primera radi, ukoliko Ustav garantuje posebnu zaštitu majke, porodice i deteta, dužnost Ustavnog suda je da se postara da svaki pravni akt koji reguliše njihov položaj ne odstupa od ustavne garancije. U postupku ocene ustavnosti i zakonitosti, ustavni sud reaguje na podnete inicijative pravnih i fizičkih lica, predloge posebno ovlašćenih predlagača ili započinje postupak po sopstvenoj inicijativi.

Problemi u funkcionisanju Ustavnog suda su brojni. Pre svega, vidljivo je odsustvo intervencije Ustavnog suda pri usvajanju zakona i drugih opštih akata sumnjive ustavnosti, bilo da su podnete inicijative i predlozi za ocenu ustavnosti, bilo da javnost očekuje postupanje suda po sopstvenoj inicijativi. Sud dugo ne rešava predmete koji na bilo koji način mogu biti politički sporni, iako ima mogućnost preispitivanja ustavnosti zakona čak i pre njihovog proglašenja. Pasivnost Ustavnog suda posebno je postala vidljiva tokom vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, tokom koga se Ustavni sud nije nijednom sastao, niti je odlučivao o ustavnosti akata donetih tokom vanrednog stanja.
Analiza petogodišnjeg rada Ustavnog suda (2014-2018) je pokazala da je Ustavni sud preopterećen ustavnim žalbama – one čine 95% svih predmeta, čime je osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, gotovo u potpunosti potisnuta. Veliki problem predstavlja i to što Ustavni sud odbacuje dve trećine ustavnih žalbi, čime je ona postala nedelotvorno pravno sredstvo.

Ustavni sud, čuvar prava građana | Infovranjske 27.06.2020. 

Glavni cilj obuke je unapređenje postojećih i izgradnja novih kapaciteta za praćenje i angažman u oblasti vladavine prava sa naročitim fokusom na reformu pravosuđa, i sastavni je deo projekta ,,Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije,, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Odbor za ljudska prava Niš. #PravosudnabaZAjug