Publikacija Rad i efikasnost javnog tužilaštva u vezi sa krivičnim prijavama koje se odnose na povrede ljudskih prava ima za cilj da upozna građane s tim šta su ljudska prava, kakva je uloga javnog tužilaštva u savremenoj državi u vezi sa zaštitom ljudskih prava, te da na osnovu istraživanja koje u okviru ove publikacije objavljeno, ukaže na najčešća krivična dela koja iz takvih krivičnih prijava proizilaze, kao i kako javno tužilaštvo postupa po njima i kakva je “sudbina” takvih krivičnih prijava.
Zato je publikacija struktuirana u tri dela. Prvi deo nastoji da objasni čitaocu koncept ljudskih prava, njegov razvoj i ustavne garancije ljudskih prava utvrđenih Ustavom Republike Srbije. Drugi deo čitaocu bliže objašnjava ulogu i značaj javnog tužilaštva u zaštiti ljudskih prava u srpskom pozitivno-pravnom sistemu, i to objašnjenjem unutrašnje organizacije tužilaštva, a posebno njegovih nadležnosti. Treći deo publikacije rezultat je istraživanja Centra za mir i razvoj demokratije, koje je sprovedeno u periodu od 1. januara do 1. jula 2010. godine u okviru projekta Istraživanje o radu i efikasnosti javnih tužilaštva u Srbiji. Centar je pokušao da putem upitnika koje poslat lokalnim partnerima, pre svega nevaldinim organizacijama, otkrije kako postupa javno tužilaštvo po krivičnim prijavama koje se odnose na različite situacije u kojima je došlo do navodne povrede ljudskih prava činjenjem krivičnih dela usled kojih je do takve navodne povrede i došlo. Treba naglasiti da do danas u Srbiji nije bilo relevantnog istraživanja o ulozi javnog tužilaštva u zaštiti ljudskih prava. Nakon ovog perioda, u 2011. godini, Centar je uz sugestije Fondacije za otvoreno društvo i uz pomoć Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS) dopunio istraživanje novim podacima i zajedno sa CHRIS-om formulisao konačan sadržaj ove publikacije.
Istraživanje je obuhvatilo nekoliko podgrupa tema u nameri da se pokaže gde se najčešće u Srbiji podnose krivične prijave zbog povrede ljudskih prava, u vezi s kojim krivičnim delima, ko podnosi prijave zbog navodne povrede ljudskih prava, protiv koga se podnose, postupanje javnog tužioca po podnetim prijavama, razloge zbog kojih je došlo do odbacivanja krivičnih prijava, zatim, da li je podnosilac obavešten o odbacivanju krivične prijave, kao i da li je nakon odbacivanja krivične prijave od strane javnog tužioca, podnosilac prijave nastavio sa postupkom po privatnoj tužbi. Na kraju, ispitanici su „ocenili“ i da li imaju poverenja u rad tužilaštva. U tom pogledu, istraživanje je podeljeno u tri odeljka:
1) Posmatrani period i struktura krivičnih dela u prijavama zbog navodnih povreda ljudskih prava;
2) Podnosioci krivičnih prijava i lica protiv kojih je prijava podneta;
3) Rad i postupanje javnog tužioca po podnetim krivičnim prijavama.
Publikacija i istraživanje su rezultat zajedničkog angažmana Centra za mir i razvoj demokratije, Fondacije za otvoreno društvo i Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS). Sprovođenje istraživanja i objavljivanja ove publikacije podržala je Fondacija za otvoreno društvo.
