Četvrto ovogodišnje predavanje, drugoj generaciji polaznika, u okviru programa obuke Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa – jug Srbije, održao je dr Goran Ilić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i počasni predsednik Udruženja tužilaca Srbije. Naziv predavanja je Samostalnost javnog tužilaštva – nesaglasnost normativnog i stvarnog.
Ustav Srbije proklamuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudsku vlast odvaja od druge dve grane vlasti i garantuje joj nezavisnost. Tužilaštvo ima sličan, ali nešto nepovoljniji ustavni položaj. Ono nosi epitet samostalnog organa, ali ne i nezavisnog. Time je vezanost tužilaštva za druge dve grane vlasti izraženija, nego što je to u slučaju sudstva. Samostalnost, kao niži stepen nezavisnosti se dobro ogleda i u strogom hijerarhijskom režimu tužilaštva kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac, nadređen svim drugim javnim tužiocima, dok on sam za svoj rad odgovara političkom telu – Narodnoj skupštini. Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac u rukovođenju javnim tužilaštvima imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca u konkretnom predmetu.
Za samostalnost javnog tužilaštva od velike važnosti je sloboda medija, budući da su slobodni mediji ključan faktor odvraćanja od neprikladnog pritiska zbog “straha” vlasti od obelodanjivanja takvog pritiska. Manje su šanse da će izvršna vlast, atakovati na samostalnost tužilaštva ako je samostalnost vrednost koju su građani prihvatili. Kada je samostalnost vrednost koju prihvata većina građana, izvršna vlast će se uzdržavati od pritiska na tužilaštvo zbog očekivanja da će birači sankcionisati takav pritisak na narednim izborima.
Gospodin Ilić je na predavanju, između ostalog istakao:
- bitna novina nedavnih zakonskih izmena je prošireni opseg imuniteta tužilaca i sudija;
- tužilaštva su nedovoljno popunjena;
- u krivičnim postupcima, nezavisnost sudstva bez nezavisnosti, odnosno samostalnosti tužilaštva, je beskorisna;
- većinu građana, nažalost ne interesuje tema nezavisnog pravosuđa, te to otežava pravosuđu da se za istu izbori;
- većina građana podržava kad političari populistički kritikuju pravosuđe;
- brze i neočekivane promene donose nesigurnost u pravosuđe (tako se sa sudske istrage koja se u našem sistemu primenjivala preko 120 godina, prešlo iznenada 2011 na tužilačku istragu);
- promene su često kontradiktorne i zbunjujuće; recimo, pooštrava se kaznena politika, a širi se načelo oportuniteta bez ikakvog uticaja oštećenog na isti;
- tužilačka policija je neophodna, ali bez nezavisnog tužioca sa integritetom, neće biti od koristi;
- najvažnija osobina za tužioca je integritet; on je važniji od dostojnosti, pa čak i stručnosti.
Predavanje je realizovano uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
