Šta se 26. novembra dogodilo u Skupštini i zbog čega: Pravna analiza izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
U četvrtak, 26. novembra 2020, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je osobu koja će u narednih pet godina vršiti funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti: Brankicu Janković. Odluku o izboru donelo je 178 narodnih poslanika.[1] U raspravi o izboru Poverenika učestvovao je 21 narodni poslanik.[2]
Odluka je doneta po hitnom postupku u toku Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Prethodno je izbor Poverenika uvršćen u dnevni red ove sednice odlukom narodnih poslanika od 24. novembra.[3]
Predlog za izbor Poverenika po hitnom postupku utvrdio je 23. novembra skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.[4] Prethodno je na sednici Odbora usvojena odluka o utvrđivanju predloga da funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti vrši Brankica Janković.[5]
Na početku sednice Odbora, Jelena Žarić Kovačević, predsednica, istakla je da je predsednik Narodne skupštine pozvao poslaničke grupe da predlože Odboru kandidata za funkciju Poverenika,[6] te da predlog sa biografijom kandidata i izjavom o prihvatanju kandidature dostave najkasnije do 20. novembra; zatim da je do ovog datuma predlog sa traženim prilozima dostavila jedna poslanička grupa,[7] i to Srpska napredna stranka – Aleksandar Vučić – Za našu decu; da je za funkciju Poverenika predložena Brankica Janković; i da je predlog sa biografijom kandidatkinje dostavljen članovima elektronskim putem, kao i da je unet u sistem e-Parlamenta.[8]
Predsednica Odbora je u nastavku sednice konstatovala da je Odbor nadležan da organizuje razgovor sa kandidatom i da utvrdi predlog Narodnoj skupštini za izbor kandidata.[9] Tom prilikom ona nije iznela stav i o svrsi organizacije razgovora sa kandidatom[10], niti je navela da je Odbor nadležan da utvrdi da li kandidat ispunjava Zakonom o zabrani diskriminacije propisane uslove za izbor na funkciju Poverenika.
Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da za Poverenika može biti izabrano lice koje kumulativno ispunjava sledeća četiri pozitivno određena uslova:
- Državljanin je Republike Srbije;
- Diplomirani je pravnik;
- Ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava;
- Poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.[11]
Uz to, Zakon propisuje i negativni uslov za vršenje funkcije Poverenika, a naime da ovo lice ne obavlja drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost.[12]
U kontekstu važenja navedenih pravila, postavljaju se dva pitanja: ko je dužan da proveri da li kandidat ispunjava propisane uslove i na koji način se to čini.[13] Obaveza utvrđivanja ispunjenosti uslova leži na onima koji predlažu i biraju kandidata za funkciju Poverenika, a to su narodni poslanici. Ovu obavezu oni izvršavaju na sednici Odbora i na sednici Narodne skupštine.[14]
Ispunjenost uslova proverava se u toku rasprave između narodnih poslanika, i to upoređivanjem saznanja o kandidatu sa propisanim uslovima. Podaci o kandidatu prikupljaju se iz različitih izvora, kao što je sam kandidat, mediji, udruženja, pojedinci i grupe i drugo.[15]
Proverava se ispunjenost svakog od navedenih uslova pojedinačno[16], ali i u njihovoj međusobnoj vezi.[17] Ispunjenost uslova se proverava uzimajući u obzir saznanja o kandidatu koja se tiču prošlog i sadašnjeg vremena.[18]
U vezi sa saznanjima o kandidatu koji je već obavljao funkciju na koju se bira, nužno je proveriti da li je kandidat ispunjavao sve propisane uslove prilikom prvog izbora. Ako nije, nužno je proveriti da li je kandidat znao ili morao znati da ne ispunjava propisane uslove prilikom prvog izbora.[19] Najzad, nužno je proveriti i da li je kandidat ispunjavao pojedine od uslova u toku vršenja funkcije[20].
Odluka o predlogu kandidata za izbor na funkciju Poverenika mora biti obrazložena.[21] U obrazloženju odluke se konstatuje da kandidat ispunjava propisane uslove za izbor, uz navođenje konkretnih razloga za ovu tvrdnju.[22]
Međutim, u obrazloženju odluke Odbora o predlogu kandidata za izbor na funkciju Poverenika nije konstatovano da kandidatkinja ispunjava sve propisane uslove za izbor, niti su izneti stavovi na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da kandidatkinja ispunjava sve uslove za izbor. Uz to, ova konstatacija nije izrečena ni na raspravi u toku sednice Odbora[23]. U toku rasprave nisu izneti ni stavovi na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da kandidatkinja ispunjava sve uslove za izbor[24], dok se CV, odnosno biografija kandidatkinje koristila kao jedini izvor saznanja[25].
Sednica Odbora zakazana je 20. novembra, sa sledećim predloženim dnevnim redom:
- Razgovor sa kandidatom za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti; i
- Utvrđivanje Predloga odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.[26]
Iz predloženog dnevnog reda nije bilo moguće saznati identitet kandidata.[27] Nije bilo ni drugih zvaničnih i javno dostupnih izvora saznanja o tome.[28]
Do saznanja o identitetu kandidatkinje javnost je došla tek na samom početku sednice Odbora, 23. novembra u 12 časova. Oni koji su zainteresovani za izbor Poverenika, a to su udruženja za zaštitu ljudskih prava, manjinske grupe, stručnjaci koji se bave ljudskim pravima uopšte i zabranom diskriminacije posebno i drugi, na ovaj način su sprečeni da izraze svoje stavove o predloženoj kandidatkinji,[29] i to pre nego što narodni poslanici na sednici Odbora započnu raspravu o njenom izboru.[30]
Idealno posmatrano, suprotno postupanje, dakle otkrivanje identiteta kandidatkinje za izbor na funkciju Poverenika u periodu pre sednice Odbora,[31] moglo je da obezbedi narodnim poslanicima saznanja koja su neophodna za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izbor, što bi dalje obezbedilo i legalnost i legitimnost odluke o izboru, zatvarajući tako krug demokratske racionalnosti.[32]
[1] Na osnovu čl. 28, st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Jedan poslanik je bio protiv, a jedan nije glasao. Vidi snimak glasanja na: http://www.parlament.gov.rs/преноси/седнице-народне-скупштине.2075.html (9:35:40-9:36.15)
[2] Trinaest narodnih poslanika je iznelo stavove koji se odnose ili se mogu odnositi na ispunjenost uslova za izbor Poverenika, a koji su propisani Zakonom o zabrani diskriminacije. Prema “Privremenim stenografskim beleškama (neredigovanim i neautorizovanim)”, kako glasi naslov ovog dokumenta, radi se o sledećim rečenicama: “…smatram da je predlog koji je uputila poslanička grupa “Aleksandar Vučić – Za našu decu” kvalitetan.” i “…smatram da je ovaj predlog, koji je uputila naša poslanička grupa, dobar i kvalitetan.” (Jelena Žarić Kovačević); “Za nas je mnogo važno da ste Vi posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljali i odgovorno i ozbiljno i posvećeno i da su iza Vas rezultati” i “Vas su 2016. godine proglasili najvećim homofobom od strane neke populacije” (Đorđe Milićević); “…da ste se Vi zapravo kandidovali svojim kvalitetima i svojim rezultatima u radu, jer ste zaista u prethodnih pet godina i te kako imali i oni su opipljivi.”, zatim “…vidim da je zaista ispred nas neko ko se zaista zalaže i mogu reći slobodno živi ovu priču ravnopravnosti…” i “…ono što Vas upravo, a možda i i Vaš rad ocenjuje jeste procentualno visok nivo preporuka koje se zaista na kraju i usvoje. Prema tome, čini mi se da ste Vi tu našli, ipak, način da u svom radu dođete do suštine i mislim da je to ono što Vas zaista osnovno i kvalifikuje.”(Sandra Božić); “…jer ste zaista dobro radili svoj posao i zaista nemam nikakvu sumnju niti dvojbu ni da imate protiv kandidata da ste svojim dosadašnjim radom, radom u prethodnom mandatu zaslužili podršku” i “Želim da istaknem zaista nemerljiv doprinos koji ste dali u saradnji sa manjinskim zajednicama. U ovom slučaju sa predstavnicima Bošnjačkog naroda.” (Samir Tandir); “…imala sam priliku da se … uverim u rad i posvećenost … Brankice Janković” i “…pohvalila bi reagovanje Poverenice Brankice Janković svaki put kad su žene iz političkog i javnog života bile izložene uvredama i ponižavanjima, pa čak i govorom mržnje i ne samo žene, već i osude i pretnje predsedniku Republike i njegovoj porodici, uvrede na nacionalnoj osnovi, vršnjačko nasilje itd.” (Jasmina Karanac); “…da ste Vi to poverenje opravdali time što ste zaista svoj posao radili odgovorno i savesno.” (Dragana Barišić); “Smatramo da je ovaj organ obavljao intenzivnu delatnost na polju ukazivanja o diskriminaciji, prepoznavanja i sprečavanja diskriminacije.” (Zagorka Aleksić); “Za ovo vreme, za ovih pet godina, pokazali ste profesionalnost, marljivost, predanost i rad apsolutno u skladu sa zakonima.” (Milanka Jevtović Vukojičić); “Smatram da ste Vi, gospođo Janković, u prethodnom periodu izuzetno dobro obavljali svoj posao i da ste sa razlogom predloženi za novi mandat.”(Samira Ćosović); “Iz njene biografije može da se vidi da je reč o jednom vrsnom profesionalcu, o ekspertu kada je u pitanju zaštita ne samo rodne ravnopravnosti…, već ravnopravnosti uopšte” i “…valja naglasiti… da smo mi na Odboru za ustavna pitanja pričali sa kandidatom i ustanovili smo da ispunjava apsolutno sve kriterijume…” (Vuk Mirčetić); “…želim da podržim izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika i u novom mandatu, imajući u obzir njenu posvećenost koju je obavljala u prethodnom periodu.” (Dijana Radović); “Odlično ste radili svoj posao.” (Uglješa Mrdić); “…ja ću … podržati Vas kao Poverenicu, zato što ste prethodno pokazali kako treba da se radi…” (Milija Miletić). Vidi ovaj dokument na: http://www.parlament.gov.rs/Четврта_седница_Другог_редовног.39511.43.html;
[3] Na osnovu čl. 168, st. 3. Poslovnika Narodne skupštine. Vidi: http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/важна-документа/пословник-(пречишћени-текст)/цео-пословник-(пречишћени-текст).1422.html. Od prisutnih 193 narodna poslanika, za odluku o dopuni dnevnog reda glasao je 181 narodni poslanik, dok 12 nije glasalo. Vidi snimak glasanja na sednici Narodne skupštine na https://www.youtube.com/watch?v=seoROcZMOxU&feature=youtu.be (1:13:23);
[4] Vidi odluku na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2020/1867-20.pdf. Od 14 prisutnih članova Odbora, svi zu glasali za odluku. Vidi snimak glasanja na sednici Odbora na: https://www.youtube.com/watch?v=b3gdIxru9Wg&feature=youtu.be (55:39-56:18);
[5] Na osnovu čl. 28, st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Vidi odluku na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2020/1867-20.pdf. Od 14 prisutnih članova Odbora, 13 je glasalo za odluku, a 1 član nije glasao. Vidi snimak glasanja na sednici Odbora na: https://www.youtube.com/watch?v=b3gdIxru9Wg&feature=youtu.be (54:02-54:58);
[6] Na osnovu čl. 28, st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije;
[7] Javnosti je dostupan dokument na osnovu koga se zaključuje da je kandidatkinja dostavila izjavu o prihvatanju kandidature 23. novembra, ali ne i dokument koji potvrđuje da je ona prihvatila kandidaturu u periodu do 20. novembra. Vidi: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2020/1867-20.pdf;
[8] Vidi snimak sa sednice Odbora na: https://www.youtube.com/watch?v=b3gdIxru9Wg&feature=youtu.be (2:15-2:55);
[9] Vidi snimak na: https://www.youtube.com/watch?v=b3gdIxru9Wg&feature=youtu.be (4:26-4:51)
[10] Organizacija razgovora sa kandidatom, koja je propisana Poslovnikom Narodne skupštine (čl. 203, st. 3), mora imati određenu svrhu, odnosno ona ne može biti svrha sama sebi;
[11] Čl. 28, st. 4;
[12] Čl. 28, st. 5;
[13] Uslovi za izbor su propisani na apstraktan način, te je prilikom izbora Poverenika neophodno utvrditi da li ih kandidat ispunjava. Suprotno nije ni moguće zamisliti jer bi u tom slučaju propisanost uslova (p)ostala iluzorna;
[14] Odbor je radno telo Narodne skupštine (čl. 41, st. 2. Poslovnika), te se tako odluke o kandidatu donose nakon rasprave na sednici Odbora, odnosno sednici Narodne skupštine;
[15] Poslovnik Narodne skupštine čak ovlašćuje narodne poslanike i da pozovu naučnike i stručnjake koji imaju saznanja o ispunjenosti propisanih uslova da učestvuju u radu odbora (čl. 74, st. 5);
[16] Pri čemu se vodi računa da četvrti i peti od navedenih uslova u sebi sadrže dva, odnosno tri posebna uslova;
[17] Na primer, uslov koji se odnosi na 10 godina iskustva se nužno dovodi u vezu sa stručnim kvalitetima, u smislu da nije od značaja bilo kakvo iskustvo od 10 godina, već samo ono koje prate izuzetni stručni kvaliteti kandidata, kao što nisu od značaja bilo koji stručni kvaliteti, već oni koji se odnose na ljudska prava;
[18] To znači da se ne uzima u obzir ono što kandidat tvrdi da ima nameru da učini u budućnosti jer to nije od značaja sa stanovišta cilja provere;
[19] Na primer, može se zaključiti da ne ispunjava uslov koji se odnosi na moralne i stručne kvalitete za drugi izbor kandidat koji je u vreme prvog izbora znao ili morao znati da ne ispunjava uslove za izbor;
[20] Na primer, može se zaključiti da ne ispunjava uslov koji se odnosi na moralne i stručne kvalitete za ponovni izbor kandidat koji je u toku svog prvog mandata obavljao drugu javnu ili političku funkciju ili profesionalnu delatnost;
[21] Čl. 203, st. 1. Poslovnika Narodne skupštine;
[22] Obrazloženje odluke je “mesto” na kome se navode razlozi za donošenje odluke na taj način što se upućuje na saznanja i izvore tih saznanja na osnovu kojih je u raspravi utvrđeno da kandidat ispunjava uslove za izbor;
[23] Konstataciju o ispunjenosti uslova nije izrekao u toku rasprave na sednici Odbora nijedan narodni poslanik, ali jeste sama kandidatkinja. Vidi: https://www.youtube.com/watch?v=b3gdIxru9Wg&feature=youtu.be (6:04-6:11);
[24] Četiri narodna poslanika su navela da kandidatkinja ispunjava pojedine ili neodređene uslove u po jednoj rečenici, i to na sledeći način: “Mogu samo da kažem da sam oduševljen kada sam video onaj deo naučno-istraživačkog rada koji se nalazi na kraju CV-a … to mi je jako značilo i govori samo o Vašoj kompetentnosti (Mirčetić Vuk, 16:46-17:07); “Prvo bih želeo da, gospođo Janković, pohvalim Vašu biografiju koja je impresivna i sve ono dobro što ste Vi uradili u ovih pet godina” (Mrdić Uglješa, 34:04-34.12); “Ja sam pročitao jednu veoma impresivnu, zaista impresivnu biografiju.” (Fila Toma, 43:01-43:06); i “Danas raspravljamo o jednom kandidatu koji je stvarno izvrstan čovek u svakom pogledu.” (Perić Đuro, 50:12-50:22). Navodi ova četiri poslanika zauzeli su ukupno 44 sekunde rasprave na sednici Odbora;
[25] U tom smislu nisu konsultovani ni izvori koji se bez poteškoća mogu naći na internetu, a koji dovode u sumnju zakonitost prvog izbora Brankice Janković na funkciju Poverenika 2015. Vidi na primer: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/1904237/Kandidatura+bez+konsultacija+sa+civilnim+sektorom.html; i http://arhiva.alo.rs/vesti/politika/nvo-nezadovoljne-izborom-brankice-jankovic/95472; http://www.chrin.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/Otvoreno-pismo-narodnim_poslanicima-i-poslanicama_Poverenica.pdf.;
[26] Odluka o sazivu sednice Odbora objavljena je u elektronskom “Parlamentarnom kalendaru” i to pod 23. novembrom. Vidi: http://www.parlament.gov.rs/активности/календар.89.html;
[27] Bilo je moguće zaključiti samo to da se radi o jednom, a ne više kandidata. Prema čl. 260. Poslovnika Narodne skupštine, na internet stranici Narodne skupštine objavljuju se dnevne informacije o radu Narodne skupštine i njenih radnih tela, kao i “druge informacije i dokumenti nastali u radu ili u vezi sa radom Narodne skupštine koji su od značaja za informisanje javnosti”;
[28] Dnevne novine “Blic” su 21. novembra nezvanično objavile da se radi o Brankici Janković. Vidi: https://www.blic.rs/vesti/politika/otkrivamo-evo-ko-je-kandidat-za-novog-poverenika-za-zastitu-ravnopravnosti/p82g95l;
[29] Cilj, odnosno posledica tajnosti u radu organa javne vlasti jeste privremeno ili trajno sprečavanje javne rasprave. Na osnovu trenutno dostupnih podataka nije moguće pouzdano utvrditi da li je u ovom slučaju cilj bio sprečavanje iznošenja stavova o kandidatkinji;
[30] Postoje tvrdnje da je veoma sličan obrazac zakazivanja sednice Odbora primenjen i 2015. prilikom utvrđivanja predloga za izbor iste kandidatkinje. Vidi: https://www.slobodnaevropa.org/a/skupstina-o-izboru-nove-poverenice-opozicija-kritikuje-krsenje-procedura/27037644.html, i
http://rs.n1info.com/Vesti/a63360/Janko-Veselinovic-podneo-ostavku-u-skupstinskom-Odboru.html;
[31] Nije bilo prepreke da se pre sednice Odbora organizuje i javno slušanje o kandidatu. Poslovnik Narodne skupštine propisuje da se javno slušanje organizuje u cilju pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja, a posebno u cilju “razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti odbora” (čl. 83);
[32] Zakon o Narodnoj skupštini propisuje da o pitanjima za koja tim zakonom nije predviđen postupak, “Narodna skupština odlučuje u skladu sa demokratskim standardima” (Službeni glasnik Republike Srbije, 9/2010, čl. 54). Nije bilo prepreke da se isti demokratski standardi koriste i u postupku izbora Poverenika.
Članice Koalicije protiv diskriminacije i Koalicije za pristup pravdi:
1. Centar za unapređivanje pravnih studija
2. Civil Rights Defenders
3. Jednakost
4. LABRIS
5. CHRIS Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji
6. GETEN
7. Udruženje studenata sa hendikepom
8. PRAXIS
9. Fond za humanitarno pravo
10. Inicijativa mladih za ljudska prava
11. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Partnerske organizacije:
1. Centar za prava deteta
2. Belgrade Pride
3. Pride Society
4. Žene u crnom
Koalicija protiv diskriminacije, 27.11.2020.
