Četrnaesto predavanje u okviru Obuke za praćenje reforme pravosuđa održano je 8. juna 2020. godine, a kao i prethodnih pet, ovo predavanje je organizovano online preko Zoom platforme. Polaznici/ce obuke, sudski, tužilački i advokatski pripravnici i pomoćnici, studenti završnih godina pravnog fakulteta, novinari i aktivisti organizacija civilnog društva iz Niša, Vranja, Leskovca i Pirota imali su priliku da čuju predavanje i razgovaraju sa Dušanom Ignjatovićem, advokatom iz Beograda.
Mogućnost obraćanja pojedinca međunarodnim telima je tekovina druge polovine XX veka. Građani Srbije mogu uputiti individualne predstavke komitetima UN i Evropskom sudu za ljudska prava ako smatraju da su im nekim aktom ili radnjom državnog organa povređena prava. Evropski sud za ljudska prava – ECtHR (engl. European Court of Human Rights, franc. Cour europeenne des Droits de l’ Homme) svakako zaslužuje posebnu pažnju jer se radi o sudu, dok su komiteti ekspertska tela koja uprkos svom autoritetu i stručnosti nisu sudovi. ECtHR je sudska institucija Saveta Evrope. Osnovan je 1959. godine. Njegova uloga je zaštita prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (1950). Sedište Evropskog suda za ljudska prava je u Strazburu. Sud je postao stalna institucija zaštite ljudskih prava u Evropi 1998. godine, kada je stupio na snagu Protokol 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pre uvođenja ovog protokola, sudsku funkciju je, pored Suda, obavljala i Evropska komisija za ljudska prava (1954). U prve tri godine samostalnog postojanja Evropskog suda za ljudska prava, broj sporova je uvećan za oko 130%. Tokom 1998. godine bilo je evidentirano 5.979 predmeta, a 2001. godine 13.858. Evropska konvencija o ljudskim pravima – ECHR (engl. European Convention on Human Rights, franc. la Convention europeenne des Droits de l’Homme) je pravni akt Saveta Evrope (1949) o zaštiti sloboda i prava, donet u Rimu u Italiji, 4. novembra 1950. godine. Originalna verzija, sastavljena na engleskom i francuskom jeziku i objavljena pod nazivom Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, stupila je na snagu 3. septembra 1953. godine. Čin donošenja Konvencije pravno je uobličio ideju zemalja Evrope o uspostavljanju jedinstvene zaštite ljudskih prava i individualnih sloboda koji, uz vladavinu prava, a prema osnivačkom aktu Saveta Evrope, čine temelj istinske demokratije (Preambula Statuta Saveta Evrope, st. 3). Ovom kodifikacijom otpočela je pravna standardizacija na evropskom tlu, koja se odvija u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (1948). Konvencija određuje sadržaj prava i sloboda i, za slučaj kršenja, obezbeđuje međunarodnu zaštitu. Postupak se vodi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sporovi se pokreću individualnim ili međudržavnim predstavkama. Individualnu predstavku podnose pojedinci, grupe lica ili nevladine organizacije.
Država koja podnese zahtev za prijem u članstvo Saveta Evrope dužna je da usaglasi nacionalne zakone sa Konvencijom kako bi se otklonile mogućnosti povrede osnovnih sloboda i prava, a država članica protiv koje je doneta pravnosnažna presuda dužna je da postupi u skladu sa odlukom i da reformiše domaće zakonodavstvo.
Tokom predavanja bilo je reči o sadržini i značaju Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i o organizaciji i postupku pred Sudom, tekovini dosadašnje prakse Suda i uticaju Konvencije i prakse suda na legislativu država i na nacionalnu sudsku praksu. Takođe je bilo reči o vođenju postupka pred Sudom, iz ugla advokature, kao i o značaju izvršenja presuda Suda, aktuelno stanje (naročito po pitanju velikog broja odbačenih predstavki), kao i o i o tome zašto domaće sudije u nedovoljnoj meri primenjuju pravo ECHR i ECtHR.
Ljudska prava, temelj istinske demokratije | Infovranjske 15.06.2020.
Glavni cilj obuke je unapređenje postojećih i izgradnja novih kapaciteta za praćenje i angažman u oblasti vladavine prava sa naročitim fokusom na reformu pravosuđa, i sastavni je deo projekta ,,Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije,, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Odbor za ljudska prava Niš. #PravosudnabaZAjug
