Koalicija protiv diskriminacije zahteva od svih državnih organa i nezavisnih institucija da preduzmu sve zakonske mere protiv onih koji pribegavaju nasilju i vrše diskriminaciju građana. Istovremeno, smatramo da državni organi koji svojim aktima ili nepreduzimanjem potrebnih mera dovode u opasnost građane Srbije, moraju snositi punu odgovornost za svoje postupke. Kažnjivost i odgovornost moraju postati pravilo a ne izuzetak u zemlji.
Posle promena 5. oktobra 2000. godine, došlo je do unapređivanja zakonodavnog okvira i ratifikacije brojnih međunarodnih konvencija koje se tiču ljudskih prava. Do određenog unapređenja stanja došlo je i u vezi sa poštovanjem ljudskih prava. Međutim, nakon usvajanja Ustava Srbije iz 2006. godine, a posebno u poslednje tri godine, ovaj trend u vezi sa poštovanjem i zaštitom ljudskih prava je usporen, što se videlo i prilikom pokušaja opstrukcije usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine i zabrane Parade ponosa iste godine. Ubistvo Brisa Tatona je predstavljalo samo kulminaciju nasilja „privatnih“ lica, a policija i pravosuđe u ovom slučaju nisu učinili ništa da bi ovo nasilje sprečili. Građani zbog toga veruju da su različite grupe nasilnika (huligani na fudbalskim utakmicama, politički ekstremisti iz fašističkih, nacističkih i sličnih grupa), jači od države. Ustavni sud Srbije je čak propustio priliku da zabrani rad nekih od ovih grupa.
Poslednji čin nasilja u kome je ranjena nožem građanka Srbije, usledili su posle izričite zabrane Parade ponosa 2011, akta najbrutalnijeg gaženja ljudska prava, koji je pravdan opasnostima od izbijanja incidenata po modelu Severnoafričkog scenarija. Međutim isti kriterijum izbegavanja incidenata nije bio prihvaćen od ministra policije i pre nekoliko dana, kad se govorilo o tome da je trebalo sprečiti povređivanje maloletnika u Jagodini prilikom obrušavanja reklamnih panoa koje je izazvao helikopter protivterorističkih jedinica policije. Dan pre tog događaja, u nedelju 13. novembra, u istom gradu grubo su kršena prava dece i njihovih roditelja na taj način što su najviši predstavnici lokalne zajednice zahtevali od njih da prisustvuju dolasku Patrijarha SPC.
Koalicija protiv diskriminacije smatra da su brojni incidenti do kojih je došlo u protekle 3 godine, ignorantski stav predstavnika vlasti i blaga ili nikakva reakcija nezavisnih institucija prema njima, pokazali da je poštovanje osnovnih ljudskih prava, a naročito pripadnika manjinskih grupa, na bitno lošijem nivou nego pre nekoliko godina. Punu odgovornost za to snose predstavnici vlasti u Srbiji, čija je obaveza obezbeđivanja poštovanja i zaštite ljudskih prava definisana Ustavom zemlje i brojnim međunarodnim dokumentima.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
