Zanemarena pravda
“Slučajevi predstavljeni u izveštaju svojevremeno su privukli veliku pažnju medija. Kako je ta pažnja zamrla, nije se znalo šta se dešava sa slučajevima, koliko je ljudi privedeno, kakav je tok suđenja. To je bio motiv da započnemo monitoring slučajeva koji su u vezi sa nasiljem, diskriminacijom i govorom mržnje. U izveštaju smo navodili i opise slučajeva, jer se često zbog jako dugih postupaka zaboravi kontekst u kom se desilo neko krivično delo. Na taj način oni koji su palili Bajrakli džamiju budu optuženi za ‘učestvovanje u skupini’, a nacionalni i verski element kao okidač takvog ponašanja su zanemareni. Zaboravljamo ko je organizovao nerede i u njima učestvovao. Nažalost, na osnovu naše analize to su mladi ljudi od 20 do 25 godina“, naglasila je Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa) na predstavljanju izveštaja „Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Srbije“, 22. novembra u beogradskom „Medija centru“.
U izradi Inicijativinog izveštaja učestvovali su mladi istraživači/ce, koji su završili obuku iz oblasti ljudskih prava i tokom 2011. godine pratili tok više od 20 krivičnih i parničnih postupaka pred domaćim sudovima.
Sumeja Tulić iz organizacije Sivil rajts difenders (Civil Rights Defenders) je istakla da predstavljeni slučajeva daju uvid ne samo u tematiku prava na pravično suđenje, već i u opšte stanje ljudskih prava u Srbiji. „Oni su sjajan parametar da se na kritičan i objektivan način problematizuje reforma pravosuđa i spremnost Srbije da primenjuje međunarodne standarde koje je prihvatila“, rekla je Tulić.
„Pravo na pravično suđenje je jedno od osnovnih ljudskih prava, koje garantuje dokumenti Saveta Evrope i UN, a kod nas Ustav i niz zakona. Najveći broj žalbi koje dobijamo se odnosi na ovo pravo, čak 70 odsto, a situacija nije mnogo drugačija ni u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Veliki problem našeg sudstva su pravo na pravičnu raspravu i pravo na pristup sudu. Ljudi često dobijaju pozive iz suda bez obaveštenja o čemu se radi i da li su osumnjičeni“, kazala je Kristina Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona je dodala da se kod krivičnih postupaka protiv članova navijačkih grupa istrage ili samo najavljuju ili traju beskrajno dugo, a u nekim presudama se akti nasilja pravdaju patriotizmom.
„Veliki problem našeg sudstva je pravo na suđenje u razumnom roku. Sudije čak ni ne znaju da mogu da utiču na ubrzanje postupaka koji tavore i po 13 godina. Kada kao posmatrač prisustvujete suđenju, često vas pitaju ko ste i ko vas je zvao. Evropski sud za ljudska prava je u više presuda naglasio da ako postoji problem prenatrpanosti sudova, države moraju da učine sve što je moguće da se pravosuđe pokrene“, rekao je Petar Žmak iz Fonda za humanitarno pravo.
„Kada smo počeli rad na izveštaju, zanimalo nas je šta je to što u domaćem sudstvu zakaže pa toliki broj slučajeva završi pred sudom u Strazburu. Ovih nekoliko slučajeva koje smo pratili predstavljaju reprezentativni uzorak, i samo su prvi deo izveštaja koji ćemo predstaviti u januaru 2012. godine“, zaključila je Mićić.
Izveštaj „Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Srbije“ deo je Inicijativine edicije „Primena tranzicionih zakona u Srbiji“. Program ljudskih prava i izveštaj podržani su od organizacije Sivil rajts difenders.
Izveštaj možete preuzeti ovde: Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Srbije
