U Beogradu će 20. septembra biti održana Povorka ponosa. Učesnici tog skupa okupiće se da bi javno rekli da postoje ljudi drugačije seksualne orjentacije od heteroseksualne, da njihova razli?itost nije pretnja niti opasnost za bilo koga, ali da ih mržnja pojedinaca ugrožava.
To su jedini naši sugrađani čije se mirno javno okupljanje pokušava sprečiti pretnjama nasiljem, pozivanjem na patriotizam, vaspitanje ili religiju. Iako u Srbiji postoje grupe u težem položaju od homoseksualaca ili lezbejki, nijednoj od njih se na ovakav način, pretnjama, mržnjom i zamenom teza, ne sprečava ostvarivanje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na mirno okupljanje, pa i više od toga – pravo na život, pravo na samo postojanje. Upravo zbog toga je pitanje Povorke ponosa mnogo dublje od bezbednosnog. Ono zahteva jasno odrećenje Vlade i svih nosilaca vlasti prema tome koliko čvrsto i iskreno stoje iza vrednosti ljudskih prava koja su garantovana Ustavom i ostalim propisima koje su dužni da sprovode. U ovom momentu, na žalost, još uvek je nepoznanica da li je vlast u Srbiji dovoljno odlučna da, uprkos nerazumevanju dela građana koji još uvek mešaju seksualnu orijentaciju sa moralom i sistemom vrednosti, omogući im vidljivost grupi svojih građana i spreći nasilje nad njima.
Zaštitnik građana ponavlja da pripadnici LGBT populacije nisu pretnja bilo čijoj slobodi, vaspitanju i sistemu vrednosti. Biti homoseksualac je lično svojstvo, a ne modni krik; ponajmanje atak na patriotizam ili religiju.
Sve i da je patriotizam uslov za ostvarivanje ljudskih prava, a nije, niko nikad nije dokazao da je među heteroseksualcima više patriota nego među homoseksualcima. Medicina je rekla i da to nije bolest, pogotovo ne zarazna. Oni i one su oduvek postojali, postoje i postojaće i nema niti jednog razloga da život provedu skrivajući se.
Ljudska obaveza svih nas, a dužnost državnih organa, je da ih zaštitimo od nasilja. Ali to je najmanje što se očekuje i mora učiniti. Umesto da raspravljamo o bilo čijoj seksualnoj orijentaciji, naša obaveza je da svim građanima omogućimo da žive i svakodnevno se osećaju kao ravnopravni građani ove zemlje. To je obaveza ne samo prema njima, već i prema nama samima, jer niko ne može živeti dostojanstveno dok osoba pored njega trpi nepravdu.
Zbog toga će, a ne zbog toga što podržava ili osporava bilo čiju seksualnu orijentaciju, i Zaštitnik građana Republike Srbije 20. septembra biti u Povorci ravnopravnosti, verujući da će njeno mirno i upešno održavanje doprineti smanjenju predrasuda i učvršćivanju stava u javnosti o nedozvoljenosti i neprihvatljivosti diskriminacije i nasilja prema bilo kome.
