Fenomen masovnih tužbi i mehanizmi kolektivne zaštite prava

14

Trinaesto predavanje  u okviru  Obuke za praćenje reforme pravosuđa  održano je  29. maja 2020. godine, a kao i prethodna četiri, ovo predavanje je organizovano online preko Zoom platforme. Polaznici/ce obuke, sudski, tužilački i advokatski pripravnici i pomoćnici, studenti završnih godina pravnog fakulteta, novinari i aktivisti organizacija civilnog društva iz Niša, Vranja, Leskovca i Pirota imali su priliku da čuju predavanje i razgovaraju sa prof dr Nevenom Petrušićprofesorkom Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu i Dr Nebojšom Stankovićem, osnivačem advokatske kancelarije Stanković & Partners.

Ustav Republike Srbije predviđa da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Državljani Republike Srbije svakodnevno koriste ustavno pravo na sudsku zaštitu, tako što sami, ili uz angažovanje advokata, pokreću parnične i druge postupke kako bi ostvarili svoja imovinska i druga prava. U praksi su poslednjih godina učestale tužbe protiv Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, odnosno organa i organizacija na koje su preneta određena javna ovlašćenja. U mnogim slučajevima pravo na pravnu zaštitu predmet je svojevrsne zloupotrebe jer podizanje tužbe nije usmereno na zadovoljenje pravozaštitne potrebe građana, već se ostvaruju neki drugi nedopušteni interesi. U pitanju je fenomen tzv. masovnih tužbi, čiji cilj i smisao nije otklanjanje posledica povrede prava, već ostvarivanje naknade troškova parničnog postupka, koji daleko prevazilaze iznos neizmirenog potraživanja. Ovakvi slučajevi su naročito zastupljeni u poslednjih desetak godina. Parnični postupci inicirani „masovnim tužbama“, najčešće se pokreću protiv države, odnosno njenih organa i organizacija, javnih preduzeća, fondova i slično, ali i pravnih lica privatnog prava.

Analiza postupaka pokrenutih „masovnim tužbama“ , imajući u vidu njihovu brojnost i učestalost, ukazuje da oni, sa jedne strane, u značajnoj meri ugrožavaju budžet, čime se dovodi u pitanje normalno funkcionisanje određenih državnih organa i organizacija, javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, a sa druge strane, neretko prestavljaju, osnovni, ako ne i jedini izvor prihoda pojedinih advokata.

Ovakvih parnica ima gotovo u svim oblastima, ali su u javnosti najpoznatiji slučajevi „nacionalki“ – parnica koje se pokreću protiv Nacionalne službe za zapošljavanje zbog manje isplaćene naknadu po osnovu nezaposlenosti. U javnosti su poznati i slučajevi tužbi vojnih penzionera, policijskih službenika, poljoprivrednih osiguranika, roditelja kojima je naplaćen veći iznos naknade za boravak dece u predškolskim ustanovama i mnogi drugi.

Predavanje je bilo fokusirano na nekoliko ključnih pitanja: kako nastaju masovne parnice, da li je moguće sprečiti njihovo pokretanje, kako se predmeti masovnih kršenja prava mogu rešavati efikasnije kako bi se sprečilo gomilanje troškova postupka (postupak medijacije, priznanje tužbenog zahteva odmah nakon dostavljanja tužbe i sl.). Takođe, jedan segment predavanja bio je posvećen zajedničkim evropskim principima o mehanizmima kolektivne pravne zaštite u slučajevima masovnih povreda prava, na kojima države EU razvijaju svoje nacionalne mehanizme namenjene kolektivnoj zaštiti prava, i o mogućnostima implementacije ovih principa prilikom projektovanja domaćih kolektivnih mehanizama zaštite, čije bi uvođenje doprinelo sprečavanju pojave masovnih parnica.

Fenomen masovnih tužbi kao prepreka zaštiti prava građana | Infovranjske 06.06.2020. 

Glavni cilj obuke je unapređenje postojećih i izgradnja novih kapaciteta za praćenje i angažman u oblasti vladavine prava sa naročitim fokusom na reformu pravosuđa, i sastavni je deo projekta ,,Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije,, koji realizuju Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Odbor za ljudska prava Niš. #PravosudnabaZAjug