1. Kojim su propisom pored Ustava Republike Srbije regulisana prava i obaveze u krivičnom postupku pred sudom ?
Postupak je uređen Zakonikom o krivičnom postupku ( Sl. Glasnik RS 72/2009) ___________________________________________________________________________________________________
2. Šta je navedenim propisom obuhvaćeno?
Zakonik uređuje postupak u kojem se utvrđuje krivična odgovornost i izriče kazna učiniocu krivičnog dela.
___________________________________________________________________________________________________
3. Ko može biti krivično gonjen?
U Republici Srbiji svako fizičko, ljudsko biće koje je živo, sa navršenih 14 godina i da nije izuzeto od krivične odgovornosti može odgovarati za krivično delo.
___________________________________________________________________________________________________
4. Ko pokreće krivični postupak?
Postupak u najvećem broju slučajeva pokreće državni tužilac, a eventualno oštećeni kao tužilac i privatni tužilac. Akt kojim se pokreće postupak je:
1. optužnica
2. optužni predlog
3. privatna tužba.
___________________________________________________________________________________________________
Javni tužilac je istovremeno stranka i samostalni državni organ koji ima pravo i dužnost da u opštem interesu vrši gonjenje učinilaca krivičnih dela. On pre svega ima pravo da od suda traži sprovodjenje istrage, da podigne optužnicu ili optužni predlog, da u toku krivičnog postupka zastupa optužbu i da ulaže pravne lekove. Takođe rukovodi predkrivičnim postupkom.
6. Da li javni tužilac brine o pravima u postupku?
Javni tužilac je u obavezi da radi u opštem interesu i da se u postupku zalaže za donošenje pravilne i zakonite sudske odluke, bez obzira da li to ide na štetu ili u korist okrivljenog. Zbog toga u postupku mora da radi objektivno, može biti izuzet kada se pojavi sumnja u njegovu nepristrasnost, ima pravo da traži pravnu pomoć od drugih državnih organa , ne snosi troškove postupka itd.
7. Od koga zavisi da li će krivični postupak biti pokrenut?
Javni tužilac je ovlašćen da u svakom pojedinom slučaju procenjuje da li su ispunjene stvarne i procesne pretpostavke za pokretanje krivičnog postupka, tako da od njega, a ne od suda, zavisi da li će gonjenja biti i da li će ono biti vršeno do kraja.
8. Ko se smatra oštećenim licem?
Oštećenim se smatra lice kome je krivičnim delom povređeno ili ugroženo neko lično ili imovinsko pravo.
Svojstvo supsidijarnog tužioca (oštećenog kao tužioca) mogu steći i određena lica bliska oštećenom, ako on umre u toku roka za preuzimanje gonjenja ili u toku postupka po njegovom zahtevu.
Njegov bračni drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braća i sestre mogu u roku od tri meseca od smrti oštećenog preuzeti gonjenje odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak.
9. Kada se u krivičnom postupku može podneti tužba oštećenog kao tužioca odnosno preuzeti uloga Javnog tužioca?
Prema sadašnjem zakonu, supsidijarna tužba odnosno tužba oštećenog kao tužioca može da nastupi u sledećim slučajevima:
1. Kada javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, javni tužilac je dužan da u roku od osam dana obavesti oštećenog da je odbacio krivičnu prijavu, da navede razloge kojima se rukovodio i da ga uputi da može sam preuzeti gonjenje.
2. Kada javni tužilac u postupku koji je pokrenut po njegovom zahtevu odustane od daljeg gonjenja (u toku istrage, posle sprovedene istrage, a pre podignute optužnice a pre glavnog pretresa, na glavnom pretresu ili na pretresu pred drugostepenim sudom). O odustanku javnog tužioca oštećenog obaveštava istražni sudija, odnosno predsednik veća, ali kada je do odustanka došlo na glavnom pretresu, oštećeni se ne obaveštava, već mora dati odmah izjavu da li gonjenje nastavlja, a ako nije prisutan, a uredno je pozvan, smatra se da ne želi nastaviti krivično gonjenje.
3. Kada protiv rešenja veća da istragu ne treba otvoriti, donetog povodom neslaganja istražnog sudije sa zahtevom javnog tužioca o otvaranju istrage, žalbu izjavi samo oštećeni, a ne i javni tužilac, pa žalba oštećenog bude usvojena, smatra se da je javni tužilac odustao od gonjenja i da je izjavljivanjem žalbe oštećeni preuzeo gonjenje, isto tako, kada veće obustavi istragu protiv volje javnog tužioca po članu 254 ZKP-a (Istragu će rešenjem obustaviti veće (član 24. stav 6) kad odlučuje o bilo kom pitanju u toku istrage u sledećim slučajevima:
– ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti;
– ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje;
– ako nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo;
– ako istražni sudija nađe da postoje razlozi za obustavljanje istrage iz stava 1. ovog člana, obavestiće o tome javnog tužioca. Ako javni tužilac u roku od osam dana ne obavesti istražnog sudiju da odustaje od gonjenja, istražni sudija će zatražiti da veće odluči o obustavljanju istrage. Rešenje o obustavljanju istrage dostavlja se javnom tužiocu, oštećenom i okrivljenom, koji će se odmah pustiti na slobodu ako je u pritvoru. Protiv ovog rešenja javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe;
– ako je protiv rešenja o obustavljanju istrage žalbu izjavio samo oštećeni, a žalba se uvaži, smatraće se da je oštećeni izjavom žalbe preuzeo gonjenje;
– ako se utvrdi da postoje samo privremene smetnje za gonjenje okrivljenog (član 252. stav 1), veće će rešenjem prekinuti istragu; kad prestanu razlozi koji su doveli do prekida, istražni sudija će nastaviti istragu.
4. Supsidijarna tužba može da nastupi i u slučaju kada javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme ili nastavi krivično gonjenje “protiv nekog od okrivljenih saučesnika”. Oštećeni se tada može javiti kao tužilac prema saučesniku koga ne goni javni tužilac, dok će ostale saučesnike u istom postupku goniti i dalje javni tužilac.
Kada oštećeni podnese krivičnu prijavu u skraćenom postupku, može preuzeti gonjenje ako javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu krivične prijave ne podnese optužni predlog niti obavesti oštećenog da je odbacio prijavu.
10. Koliko brzo treba reagovati, odnosno koliko je potrebno vremena da se preuzme gonjenje od strane javnog tužioca?
Rok za preuzimanje gonjenja je osam dana od prijema obaveštenja nadležnog organa da je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu, odnosno da je sud obustavio krivični postupak usled odustanka javnog tužioca od gonjenja, a ako oštećeni o postupku javnog tužioca nije obavešten, rok za preuzimanje gonjenja iznosi tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu, odnosno od kada je doneto rešenje o obustavi postupka. Ako do odustanka javnog tužioca od optužnice dođe na glavnom pretresu, oštećeni je dužan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana izjasni da li hoće da produži gonjenje.
11. Na koji se način preuzima krivično gonjenje?
Oštećeni preuzima gonjenje ili tako što u propisanom roku daje izjavu sudu u tom smislu, ili podnosi odgovarajući optužni akt, primereno stadijumu postupka u kome nastupa supsidijarna tužba.
12. Koja su prava i dužnosti oštećenog kao tužioca?
Prava i dužnosti oštećenog kao tužioca su pre svega da oštećeni kao tužilac dolazi na mesto javnog tužioca i u postupku mu pripadaju ista prava kao javnom tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.
SUPSIDIJARNE TUŽBE U POSTUPKU PREMA MALOLETNICIMA NEMA
13. Da li postoje krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi?
Po privatnoj tužbi se gone dela određena krivičnim zakonikom. Koja se krivična dela gone po privatnoj tužbi propisana su izričito uz odnosnu inkriminaciju, u posebnom delu krivičnog zakona. Kada uz određenu inkriminaciju u krivičnom zakonu u pogledu ovlašćenja za preduzimanje krivičnog gonjenja nije ništa posebno propisano, podrazumeva se da se krivično delo goni po službenoj dužnosti, i to je neoboriva zakonska pretpostavka.
14. Ko može biti privatni tužilac?
Privatni tužilac je lice ovlašćeno da podigne krivičnu tužbu protiv mogućeg učinioca krivičnog dela koje se prema krivičnom zakonu goni po privatnoj tužbi.
Kada zakonom nije drugačije određeno, privatnim tužiocem se smatra lice (fizičko ili pravno) koje je oštećeno krivičnim delom. Zakon nekad posebno određuje lica ovlašćena na podnošenje privatne tužbe.
15. U kakvom su odnosu privatni i javni tužilac?
Privatni tužilac podiže i vrši svoju tužbu nezavisno od javnog tužioca. Javna i privatna tužba su potpuno odvojene i autonomne. Privatna tužba se može podneti u roku od tri meseca od dana kada je privatni tužilac saznao za krivično delo i za učinioca.
16. Šta se dešava u slučaju greške?
U praksi se dešava da se privatna tužba od strane njenog podnosioca pomeša sa krivičnom prijavom, i pored velikih razlika koje postoje između ta dva akta. Krivična prijava je vanprocesni akt obaveštavanja javnog tužioca da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a privatna tužba optužni procesni akt usmeren na pokretanje postupka za delo koje se goni po privatnoj tužbi. Oštećeni zato katkad pogrešno podnosi krivičnu prijavu, umesto privatne tužbe i obrnuto. Zato je zakonodavac predvideo da će se krivična prijava podneta u roku za privatnu tužbu smatrati kao blagovremena privatna tužba, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Obrnuto, ako se utvrdi da je reč o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pogrešno podneta privatna tužba tretiraće se kao krivična prijava oštećenog, koju sud, posle odbijanja privatne tužbe, dostavlja nadležnom javnom tužiocu, da bi mogao da traži pokretanje krivičnog postupka.
PRETKRIVIČNI POSTUPAK ( krivična prijava, ovlašćenja policije)
Fizička i pravna lica podnose krivičnu prijavu, a policija dostavlja javnom tužiocu obaveštenje o krivičnom delu; krivična prijava se podnosi za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.
17. Kada se može pokrenuti krivični postupak?
Da bi krivični postupak otpočeo, moraju se otkriti krivično delo i lice protiv kojeg postoji sumnja da je izvršilac krivičnog dela (osumnjičeni) kao i dokazi koju tu sumnju čine osnovanom.
18. Ko su organi u pretkrivičnom postupku i koja su njihova ovlašćenja?
Organi pretkrivičnog postupka su javni tužilac i ovlašćeni organi službe unutrašnjih poslova (policija). Najvažnije ovlašćenje policije u ovoj fazi postupka jeste da privede lice za koje osnovano sumnja da je izvršilac krivičnog dela. Odmah nakon privođenja, privedeno lice ima pravo da odmah bude obavešteno na svom jeziku ili na jeziku koji razume o delu koje mu se stavlja na teret i dokazima koji postoje protiv njega, mora odmah pre prvog saslušanja biti obavešten o osnovnom pravu na branioca, i bez branioca nije dužan da da iskaz dok se sa njim ne posavetuje, a ukoliko želi da iznese svoju odbranu ima pravo da se izjasni o svim činjenicama i dokazima, a ima i pravo da bude saslušan uz puno poštovanje njegove ličnosti.
19. Da li policija može da zadrži privedeno lice i ako može pod kojim uslovima?
Policija ima pravo da zadrži privedeno lice, ali ne duže od 48 časova, a radi prikupljanja obaveštenja ili saslušanja. Dužni su da o tome obaveste istražnog sudiju, donesu posebno rešenje o zadržavanju i uruče ga pritvorenom licu u roku od 2 časa. Na rešenje se može izjaviti žalba istražnom sudiji o kojoj on mora da odluči u roku od 4 časa. Istražni sudija je dužan da pritvoreno lice bez odlaganja sasluša, da mu omogući i pomogne da nađe branioca. Ukoliko ne obezbedi branioca u roku od 24 časova ili izjavi da ne želi da uzme branioca i ako je odbrana obavezna, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti i odlučiti da li će ga pustiti na slobodu ili odrediti pritvor. Pritvor je najstroža mera obezbeđenja prisustva okrivljenog, jer podrazumeva ograničenje slobode kretanja. Pritvor se može odrediti samo u zakonom propisanim slučajevima, među kojima su najvažniji postojanje opasnosti od bekstva, uticaja na ostale učesnike u postupku i ponovno izvršenje krivičnog dela.
20. Ko vodi prethodni postupak?
Istragu koja je centralni deo prethodnog postupka vodi istražni sudija nadležnog suda.
21. Koja su ovlašćenja istražnog sudije?
Istražni sudija ima veći broj ovlašćenja tokom vođenja istrage, ali su najvažnija da saslušava osumnjičenog pre donošenja rešenja, odlučuje o pritvoru osumnjičenog, donosi naredbu o izdavanju poternice, pribavlja podatke o okrivljenom, može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog, može policiji poveriti da izvrši pretresanje stana ili privremeno oduzimanje predmeta. Po završenoj istrazi dostavlja spise tužiocu koji je dužan da u roku od 15 dana stavi predlog da se istraga dopuni, da podigne optužnicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja.
22. Šta radi javni tužilac u prethodnom postupku?
Tužilac u prethodnom postupku podnosi zahtev za sprovođenje istrage, dostavlja istražnom sudiji krivičnu prijavu i sve spise i zapisnike, kao i dokaze, podiže neposredno optužnicu, bez sprovođenja istrage, podiže optužnicu, nakon završene istrage i može tokom ovog dela krivičnog postupka izjaviti da odustaje od gonjenja.
23. Da li okrivljeni ima neka prava u istrazi?
Okrivljeni ima prava u istrazi, a pre svega se može žaliti protiv rešenja o sprovođenju istrage, može izjavljivati pritužbe i žalbe i može izjaviti prigovor protiv optužnice u roku od 8 dana od prijema iste.
24. Šta policija radi u ovoj fazi postupka?
Organ unutrašnjih poslova-policija izvršava naredbe koje joj poverava istražni sudija (pretresanje stana i lica, privremeno oduzimanje predmeta, fotografisanje okrivljenog, uzimanje otisaka itd.)
Istrazi sleduje, a glavnom postupku prethodi stavljanje okrivljenog pod optužbu. Optužnica je pisani i u zakonskoj formi sastavljen akt javnog ili supsidijarnog tužioca kojim se od nadležnog suda traži da odredi glavni pretres protiv određenog lica za određeno krivično delo. Optužnica se podnosi posle sprovedene istrage, ali i bez istrage, na osnovu krivične prijave ili neposrednog opažanja. U određenim slučajevima može se podneti i u sudećem veću na samom glavnom pretresu i usmeno.
26. Kako da izrazim svoje nezadovoljstvo optužnicom?
Prigovor protiv optužnice je pravno sredstvo kojim okrivljeni ili njegov branilac može da traži od suda da ispita optužnicu i donese odluku o tome da li je ona uredna, zasnovana na razjašnjenjim činjenicama, osnovana i podneta nadležnom sudu.
Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optužnice u roku od 8 dana od dana njenog dostavljanja. Osim okrivljenog, prigovor može izjaviti još samo njegov branilac, i bez posebnog ovlašćenja, ali ne i protiv volje okrivljenog.
27. Šta je glavni postupak?
Glavni postupak je drugi stadijum krivičnog postupka u kome se o predmetu postupka sudi u pravom smislu reči, za razliku od prethodnog postupka u kome se predmet postupka samo istražuje. Glavni postupak se deli na glavni postupak pred prvostepenim sudom i glavni postupak pred višim sudom.
Glavni pretres je deo prvostepenog krivičnog postupka u kome se raspravlja o osnovanosti kaznenog zahteva koji je sadržan u optužbi ovlašćenog tužioca, kao i o njemu pripojenim imovinsko-pravnim zahtevima, i o tome izriče presuda.
29. Šta je cilj glavnog pretresa?
Cilj glavnog pretresa je da stranke u kontradiktornom, usmenom, neposrednom i javnom postupku rasprave da li je optužba osnovana i da sud o tome donese presudu. Bez glavnog pretresa nema presude (obrnuto je sasvim izuzetno).
30. Kada je glavni pretres završen?
Završetak glavnog pretresa sledi ako posle završnih govora ne bude određena dopuna dokaznog postupka.
Nakon što sud donese rešenje kojim se glavni pretres završava, sledi izricanje presude. Osim izricanja, postupak donošenja presude obuhvata još i objavljivanje, pismenu izradu i dostavljanje presude.
32. Kako da se zna kada je presuda doneta?
Zavisno od vrste, sudske odluke se saopštavaju objavljivanjem ili dostavljanjem, ili objavljivanjem i dostavljanjem. Presuda se saopštava i objavljivanjem i dostavljanjem. Objavljivanje se sastoji u saopštavanju sadržine odluke prisutnim licima koja za to imaju pravni interes. Dostavljanje se sastoji u predaji isprave koja sadrži odluku licima kojima se po zakoniku ona ima saopštiti.
_____________________________________________________________________________________________________
33. Kakva presuda može biti, odnosno da li postoje više vrsta presuda?
U našem krivičnom postupku postoje tri vrste presuda:
1. presuda kojoj se optužba odbija;
2. oslobađajuća presuda;
3. presuda kojom se optuženi proglašava krivim.
34. Šta raditi u slučaju nezadovoljavajuće presude?
Na presudu se uvek može izjaviti žalba. Protiv prvostepene presude, žalba je redovan, devolutivan, suspenzivan i potpun pravni lek stranaka i drugih Zakonikom ovlašćenih lica, kojim se traži od višeg suda da prvostepenu presudu preinači ili da je u celini ili delimično ukine i zameni svojom presudom ili da bude zamenjena novom presudom prvostepenog suda, zbog toga što se smatra da su presuda ili postupak koji su prethodili nezakoniti ili nepravilni.
35. Iz kojih se razloga može izjaviti žalba na presudu i u kom roku?
Protiv presude donesene u prvom stepenu, ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Presuda se može pobijati:
1. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka;
2. zbog povrede krivičnog zakona;
3. zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
4. zbog odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnim zahtevima.
36. Da li javni tužilac ima pravo žalbe?
Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.
37. Šta žalba treba da sadrži?
Žalba treba da sadrži:
1. označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
2. osnov za pobijanje presude;
3. obrazloženje žalbe;
4. predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači;
5. na kraju, potpis lica koje izjavljuje žalbu.
38. Da li se može žaliti na presudu drugostepenog suda?
Žalba na presudu drugostepenog suda je samo izuzetno dozvoljena:
1.Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u slučaju ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.
2. O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća, shodno odredbama koje važe za postupak u drugom stepenu. Pred ovim sudom se ne može održati pretres.
39. Šta su to vanredni pravni lekovi?
Od pravila koje isključuje mogućnost pobijanja pravnosnažnih sudskih odluka postoje izuzeci i oni se nalaze u ustanovi vanrednih pravnih lekova.
40. Koliko postoji vanrednih pravnih lekova u našem krivičnom postupku?
U našem krivičnom postupku postoje dva vanredna pravna leka: ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.