Obrazovanje za sve – do prve arhitektonske barijere

Tatjana Đukić – 18. Juna 2018.

„Da nije bilo drugova koji su me svakodnevno nosili na četvrti sprat, ja školu nikad ne bih završio“, priča Nišlija Stefan Mitić, nekadašnji učenik Umetničke škole, koja je potpuno nepristupačna.

Stefanovi sugrađani, Dimitrije Anđelković i Vuk Đorđević dele njegovo mišljenje, i ističu da im je najveća barijera sa kojom se svakog dana susreću, osim ivičnjaka i prilaza zgradama, i to što u školi nema lifta.

„Barijere prevazilazimo negde nekako, a negde nemoguće“, kaže Dimitrije, dok Vuk objašnjava da bi im lift značajno olakšao svakodnevicu, jer bi tako mogli nesmetano da pohađaju predmete koji se održavaju u kabinetima na spratu, a „da ne moraju stalno da nas nose“.

Osim nesmetanog pristupa školi, kažu da bi voleli i da samostalno odu u bioskop ili pozorište.

„Arhitektonske barijere u gradu bitno utiču na donošenje mnogih odluka – otprilike znaš gde možeš da ideš, a gde ne“, kaže Stefan.

Stefan, Dimitrije i Vuk, zajedno sa drugim predstavnicima i članovima udruženja osoba sa ivaliditetom, razgovarali su sa predstavnicima vlasti, odbornicima Skupštine grada, i građanima i građankama Niša, u okviru događaja „Stolice u paru“. Ideja je bila da im predoče teškoće koje im stvaraju arhitektonske barijere.

„Ne mogu da verujem da đaci sa invaliditetom ne mogu da dođu do kabineta na drugom spratu, jer jednostavno ne mogu da odu uz stepenike. Ima onih koji napuštaju fakultete, jer fizički nisu u stanju da prate neuslovne stvari koje im komplikuju život. Ne mogu da uđu u pojedine autobuse, ne mogu da dođu do grada zbog ivičnjaka koji nisu oboreni, ne mogu da uđu u Opštinu da završe neke svoje poslove, jer nema prilaza, nema kose rampe u jednom gradu od trista hiljada stanovinika. Pa pobogu, pa da li je to moguće?“, pita se šef odborničke grupe „Niš moj grad“ Dragoslav Ćirković.

Osim toga, on navodi i da većina verskih objekata nije pristupačno. „Mnogi bi ušli u sve to što se zove život. Mi smo obavezni da stvorimo uslove, da im omogućimo da završe škole i da rade, ne da ih žalimo. Nisu to ljudi koje treba žaliti, to su ljudi koje treba razumeti“, zaključuje.

Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Miodrag

Stanković ovom prilikom naveo je da će se kao odbornik maksimalno zalagati za uklanjanje arhitektonskih barijera, posebno u niškim školama:„Moramo da učinimo obrazovanje dostupno svima. To je samo jedan početak. Ja očekujem da se ubuduće zajedno borimo i da sve nedostatke koje uoče osobe sa invaliditetom na vreme rešavamo.“

Isto obećava i Ćirković. „Iz sve snage ću se zalagati sa svojim odbornicima da se za narednu godinu odvoji minimum 3,5 miliona dinara, kako bi se omogućilo da tri škole u Nišu imaju liftove, i u svakom slučaju se nadam da će ta sredstva biti što veća. Moramo da razumemo da je taj mali ivičnjak za njih veliki kao kuća“, kazao je Ćirković.

Nema političke volje?

Upravitelj PONS fondacije Ivan Novković kaže da je glavna prepreka rešavanju arhitektonskih barijera nepostojanje političke volje.

„Novac ne može da bude izgovor, jer pristupačnost ne 

košta mnogo ukoliko se dobro planira. Ako uđe u budžet i ukoliko je sve transparentno, to zaista nije veliki trošak. Pogotovo kada su u pitanju osobe sa senzornim invaliditetom – to su toliko minimalna ulaganja, da bukvalno predstavljaju 0,01 do 0,05% gradskog budžeta“, kaže Novković.

On dodaje da se sa pristupačnošću trotoara nije odmaklo od početka dvehiljaditih, ali da ima pomaka oko kulturnih institucija.

„Međutim, opet su zbog nepoštovanja procedura, i zato što osobe sa invaliditetom nisu bile konsultovane, napravljene kosine koje su delimično omogućile pristupačnost, a zapravo su van standarda“, kaže Novković i podseća da je neophodno da se prilikom bilo kakvih aktivnosti za mišljenja i predloge pitaju upravo oni građani kojih se to tiče.

Predsednik Saveta za osobe sa invaliditetom grada Niša Jordan Ivanović kaže da je ove godine iz budžeta grada Niša izdvojeno preko pet miliona za uklanjanje arhitektonskih barijera.

„Imamo projekat ‘Jedan laki kilometar’ kojim prevashodno

nastojimo da do kraja godine uklonimo barijere u centru grada. Ovom akcijom obuhvaćen je deo grada u samom centru u rastojanju od jednog kilometra od spomenika“ objašnjava Ivanović, za JUGpress i dodaje: „Nećemo se zaustavitii na tome. Za sledeću godinu planiramo da uradimo Akcioni plan za narednih pet godina, tačnije od 2020. do 2025. godine“.

„Stolice u paru“

Događaj „Stolice u paru“ organizovao je Odbor za ljudska prava Niš, u saradnji sa Centrom za samostalan život invalida, Udruženjem distrofičara Niša, Niškim udruženjem studenata sa hendikepom, Fondacijom PONS i Udruženjem paraplegičara Nišavskog okruga.

„Ovo je prva akcija u okviru projekta čiji je cilj donošenje budžetske odluke da se za grad Niš opredeli 3,5 miliona dinara za sanaciju i postavljanje kosih ravni i svega što je potrebno da makar tri niške škole budu pristupačne“, kaže Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava Niš.

Ona dodaje i da je važnost ovog susreta u tome što su prvi put

lično i aktivno članovi i članice udruženja osoba sa invaliditetom iz grada Niša uključeni u proces javnog zagovaranja, i što sa donosiocima odluka razgovaraju o svojim problemima.

Ovom prilikom Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava Niš naveo je da su arhitektonske barijere mnogo širi problem od poteškoća za jednu manjinsku grupu, koja čini 10% naših sugrađana.

„Dostupno okruženje, javne površine i objekti nisu problem samo za osobe sa invaliditetom već i za naše starije sugrađane, za majke sa decom u kolicima,  jer sve te barijere sprečavaju kretanje i pristup objektima i javnim površinama“, kaže Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava.

„Stolice u paru“ jeste jedna od aktivnosti inicijative „Zajedno za pristupačnost“, koju Odbor za ljudska prava Niš realizuje u okviru projekta „Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“.

#EUglasno #EUjasno Glasno i jasno o EU