Media&Reform, Tatjana Đukić, 27. Februar 2018
On je dodao i da su prioritetne teme od javnog interesa za građane Niša definisane u saradnji sa Departmanom za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, te da su podeljene u tri segmenta: medijski programsko-informativni sadržaji, medijski dokumentarno-obrazovni sadržaji i specijalizovani medijski informativno-edukativni sadržaji.
Prvi segment obuhvata one sadržaje koji doprinose razvoju kritičke svesti i afirmaciji interaktivnog učešća građana u poboljšanju rada lokalne samouprave, koji doprinose unapređenju društvenog razvoja i stvaranju povoljnijeg privrednog ambijenta na teritoriji grada Niša, sadržaji iz oblasti obrazovanja i nauke, koji afirmišu i promovišu rad obrazovnih i naučnih institucija Grada Niša, kao i istaknutih pojedinaca, zatim sadržaji u oblasti kulture i očuvanja kulturnog nasleđa Niške regije, sadržaji namenjeni prevashodno mladima, a koji promovišu naučna i stručna dostignuća, zdrav način života, pozitivne vrednosti u komunikaciji, nenasilje i toleranciju i značaj fizičke kulture.
Predviđeno je i sufinansiranje medijskih dokumentarno-obrazovnih sadržaja u domenu ljudskih prava i sloboda, zatim medijskih sadržaja za reafirmaciju pozitivnog sistema vrednosti, za popularizaciju nauke i struke, za afirmaciju interkulturalnosti, i onih sadržaja koji afirmišu osnovna prava potrošača.
Na predstojećem konkursu biće sufinansirani i specijalizovani medijski informativno-edukativni sadržaji u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja na području Grada, borbe protiv korupcije, kao i istraživački medijski programi u oblasti borbe protiv korupcije, očuvanja identiteta nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Grada Niša, negovanja multietničnosti i verske tolerancije u loalnoj zajednici, inkluzije osoba sa invaliditetom, energetike, odnosno energetske efikasnosti, kao i naučno zasnovanih medijskih komparativno-analitičkih istraživanja postojećeg i održivih koncepata, prikaza inovativnih rešenja, uz ilustraciju primera dobre prakse u ataru Grada Niša, organizacije komunalnog sistema, implementacije obnovljivih izvora energije, modernih tehnologija u izgradnji i opremanju stanova i tome slično, zaštite životne sredine, poput edukativnih programa o procesima upravljanja otpadom, promocije i zaštite prirodnih resursa Niša i okoline, bezbednosti građana i unapređenja stanja bezbednosti na teritoriji Grada, ostvarivanja prava na rad građana, odnosno inicijalni programski sadržaji o preduzetništvu, zapošljavanju, samozapošljavanju i trendovima date oblasti, kao i: starim zanatima, deficitarnim obrazovnim profilima, tržištu radne snage i inovacionim programima u oblasti rada i zapošljavanja i akcionim planovima zapošljavanja Grada Niša.
“Trudili smo da obuhvatimo sve teme koje su od značaja za građane, ali smo otvoreni i za nove predloge”, kazao je Stevanović. Šefica Odseka za kulturu i informisanje u Sekretarijatu za kulturu i informisanje Gradske uprave Grada Niša Pavlina Mihajlenko navela je da se “Nacrt rešenja o raspisivanju konkursa privodi kraju, nakon čega sledi izdrada Nacrta konkursa u oblasti javnog informisanja, koji će biti objavljen narednih dana.” Ona je istakla i da je u koordinaciji sa drugim relevantnim službama sve pripremljeno za realizaciju ovogodišnjeg Konkursa.
Javni interes u dokumentarnim filmovima?
Nikola Panić, direktor radija Bum 018 i glavni i odgovorni urednik Gradskog portala 018 apelovao je na Sekreterijat da se ove godine ne finansira proizvodnja dokumentarnih filmova, s obzirom da, prema njegovom mišljenju, “to nema veze sa proizvodnjom medijskih sadržaja od javnog značaja.”
Kao argument Panić je naveo i da Ministarstvo za kulturu i infomisanje nikada do sada nije dodelilo sredstva za sufinansiranje dokumentarnih filmova.
Novinar Velibor Petković na to je odgovorio: “Malo sam šokiran. Knjiga je medij, ljudi, a kamo li film!”
Panić je, ipak, ostao pri svom stavu navodeći da “film tokom cele godine ne izveštava građane,” te da “nije u redu da se novac koji je opredeljen za medije daje za filmove.”
Glavna i odgovorna urednica televizije Zona Plus Danijela Ivanković u toku javne rasprave podsetila je da se novac na konkursnom sufinansiranju izdvaja za medijske sadržaje, a ne za medije.
Fantomski mediji i udruženja veliki problem
Direktor Banker radija Mario Radojković predložio je da se u tekstu Konkursa naglasi da medij, odnosno udruženje, koje konkuriše za sredstva, mora da postoji minimum tri godine, jer “to govori o tome ko je ozbiljan medij, i ko se ozbiljno bavi produkcijom, a ko ne,” kao i da se u obzir mora uzimati i broj zaposlenih u mediju koji konkuriše.
U odgovoru na ovaj predlog Mihajlenko je objasnila da to ne zavisi od Sekretarijata, već je Zakonom o javnom informisanju i medijima ovo pitanje regulisano. “Mi ne možemo da ograničimo pravo koje Zakon daje svima,” zaključila je.
Petković je istakao da u ovakim situacijama ključnu ulogu treba da odigra komisija za dodelu sredstava, u smislu da temeljno proceni kompetentnost nekog medija, odnosno organizacije za realizaciju konkretnog projekta.
Poštovanje Kodeksa i transparentniji izbor članova i rad komisije neophodni
Glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti Predrag Blagojević istakao je ovom prilikom da važan kriterijum prilikom ocenjivanja projekta treba da bude da li je medij opominjan od strane Saveta za štampu, ili REM-a.
“Ovo ne treba da bude eliminatorni faktor, jer nije svako kršenje Kodeksa ili Zakona isto.” Međutim, Blagojević predlaže da “uslov za konkurisanje bude da je medij (štampani i elektronski) prihvatio nadležnost Saveta za štampu. Time će i gradske vlasti Niša pokazati da žele da promovišu prave vrednosti.” Osim toga, na javnoj raspravi Blagojević je predložio i da prilikom izbora članova komisije koja ocenjuje medijske projekte, javnost treba da ima uvid u spisak kandidata za članove komisije, kao i u obrazloženja zbog čega su kandidati odabrani, odnosno odbijeni.
Stevanović je istakao da je upravo najveći problem Sekretarijata od uvođenja projektnog finansiranja medijskih sadržaja, izbor članova komisije koja ocenjuje medijske projekte, i to zbog toga što ne postoje kriterijumi za izbor:“Ovo ne treba da bude eliminatorni faktor, jer nije svako kršenje Kodeksa ili Zakona isto.” Međutim, Blagojević predlaže da “uslov za konkurisanje bude da je medij (štampani i elektronski) prihvatio nadležnost Saveta za štampu. Time će i gradske vlasti Niša pokazati da žele da promovišu prave vrednosti.” Osim toga, na javnoj raspravi Blagojević je predložio i da prilikom izbora članova komisije koja ocenjuje medijske projekte, javnost treba da ima uvid u spisak kandidata za članove komisije, kao i u obrazloženja zbog čega su kandidati odabrani, odnosno odbijeni.
„Za izbor članova različitih Upravnih i Nadzornih odbora postoje i te kako precizne instrukcije, ali za nešto ovako delikatno i važno ne postoje kriterijumi ni u Zakonu, ni u Pravilniku za sufinansiranje projekata“, objašnjava Stevanović.
Blagojević je predložio i da zasedanja komisije budu javna.
Blagojević: Umesto evaluacije, nezavisni finansijski revizor
Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava Niš, rekao je da bi ceo proces sufinansiranja medijskih sadražaja mogao da se „uozbilji“ kada bi se izdvojila sredstva za evaluaciju proizvedenih medijskih sadržaja, jer je “evidentno da postoje problemi u realizaciji”.
Ipak, Blagojević je istakao da se “boji uvođenja bilo kakve evaluacije,” s obzirom da ona nije definisana, te upozorava da bi takav mehanizam potencijalno bio veoma loš za kritički nastrojene medije. Umesto toga, preložio je uvođenje nezavisnog finansijskog revizora.
U cilju sprovođenja Konkursa koji će zaista biti u javnom interesu građana i građanki Niša, Blagojević je apelovao i na poštovanja preporuka koje je Media i reform centar Niš kreirao u okviru projekta Građani, mediji i lokalna vlast – partnerstvo u javnom interesu.
U susret medijskom konkursu Grada Niša za 2018
U cilju transparentnijeg procesa konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, Sekretarijat za kulturu i informisanje GU Grada Niša organizovao je javnu raspravu U susret medijskom konkursu Grada Niša za 2018, sa predstavnicima medija i organizacija civilnog društva.
Ideja javne rasprave bila je da se zajednički definišu prioritetne oblasti i teme od javnog interesa za građane Niša u oblasti javnog informisanja, te da Sekretarijat za kulturu i informisanje čuje predloge medijskih radnika i predstavnika organizacija civilnog društva, koji se tiču konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.
https://www.facebook.com/mediareformcentar/videos/1614600255322997/
Snimak javne rasprave „U susret medijskom konkursu Grada Niša za 2018“
