| Skoro dve trećine građana Niša „ne zna“ ili „pomalo“ zna šta je javni interes u oblasti javnog informisanja i suština konkursnog sufinansiranja medijskih projekataod javnog interesa, rezultati su najnovijeg istraživanja niškog Odbora za ljudska prava. | Samo petina ispitanika ocenjuje da lokalni mediji dominantno izveštavaju u korist građana, a skoro dve trećine da izveštavaju u interesu „vlasti“ ili „političara“. |
| Najveći broj građana kao teme koje su značajne za njih vidi “zdravlje i praktičnesavete“. | Uprkos tome, ispitanici lokalnim medijima za „izveštavanje u interesu građana“ daju ocene između tri i četiri. |
Skoro dve trećine građana Niša „ne zna“ ili „pomalo“ zna šta je javni interes u oblasti javnog informisanja i suština konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa, rezultati su najnovijeg istraživanja niškog Odbora za ljudska prava.
Sa rezultatima konkursnog sufinansiranja medijskih projekata u Nišu oko 45 odsto građana uopšte nije upoznato, a 30 odsto je upoznato „pomalo“.
– Građanima je uglavnom stran pojam javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a budžetska sredstva za konkursno sufinansiranje medija ne doživljavaju kao svoja, već kao novac u gradskoj kasi koji „deli“ vlast- rekli su predstavnici Odbora na Okruglom stolu, na kojem su između ostalog predstavljeni rezultati istraživanja.
Najveći broj građana kao teme koje su značajne za njih vidi “zdravlje i praktične savete“, a potom obrazovanje, probleme u javnom sektoru, korupciju, te ekonomiju i standard.
Samo petina ispitanika ocenjuje da lokalni mediji dominantno izveštavaju u korist građana, a skoro dve trećine da izveštavaju u interesu „vlasti“ ili „političara“.
Uprkos tome, ispitanici lokalnim medijima za „izveštavanje u interesu građana“ daju ocene između tri i četiri. Najnižu ocenu- nešto više od „trojke“ dobio je Radio Boom 018, a najvišu- jaku četvorku, internet portal Južne vesti.
Relativno visoke ocene za „izveštavanje u interesu građana“ u Odboru objašnjavaju činjenicom da građani nemaju koordinatni sistem u vezi sa ovim pitanjem, kao i time da su „navikli“ na lokalne medije, koji su korisni, pogotovu kada ih servisno informišu.
– Očigledno je da se lokalna vlast nije dovoljno potrudila da građane informiše o javnom interesu u informisanju i konkursnom sufinansiranju medija, iako oni daju novac za to, a i krajnji su korisnici medijskih sadržaja koji bi morali da budu u njihovom interesu- kaže Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava.
On dodaje da je neophodno da građani budu uključeni u javnu raspravu o određivanju javnog interesa i informisani o svim fazama sprovođenja medijskog konkursa. Prema podacima Odbora, od početka konkursnog sufinansiranja građani Niša su finansirali niške medije sa oko 278 miliona dinara, ali nisu bili uključeni u određivanje javnog interesa u oblasti informisanja, niti druge segmente konkursnog sufinansiranja, uz obrazloženje gradskh zvaničnika da „to zakon ne nalaže“. Izuzetak je niška gradska opština Pantelej koja je još 2015. usvojila mehanizam za utvrđivanje javnog interesa u finansiranju medija.
Istraživanje je rađeno u novembru prošle godine na uzorku od 471 ispitanika, u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji realizuju BIRN, NUNS i Fondacija „Slavko Ćuruvija“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
