* Zahtevamo utvrđivanje krivične odgovornosti lica koja su napala Ustavom zaštičene vrednosti, pre svega život, telesni integritet, jednakost ljudi i slobodno okupljanje. Posebno je važno da država adekvatno kazni zločine učinjene iz mržnje prema licu ili grupi koja deli neko lično svojstvo.
Poslednji napadi na državljane Francuske i Australije u Beogradu, zatim pripadnike LGBT zajednice, kao i česti napadi na pripadnike romske zajednice i druge nacionalne manjine u Srbiji, ubistva i pokušaji ubistva novinara, pretnje i zastrašivanje onih koji se bave ljudskim pravima, neprihvatljiva su stvarnost u Srbiji. Najave otvaranja istrage, kao i sprovođenje istraga koje traju beskonačno, nisu dovoljni da bi uverili građane Srbije da su sigurni od napada ekstremističkih grupa, desničarskih organizacija, huligana i drugih pojedinaca koji upotrebljavaju nasilje prema onima koji im se ne sviđaju.
* Zahtevamo od policije i tužilaštva da u skladu sa važećim zakonima Srbije, tretiraju pretnje upućene građanima, a naročito pripadnicima manjinskih grupa, ozbiljno koliko i akte fizičkog nasilja. Kazne za pretnje moraju odvraćajuće da deluju na sve one koji pretnje žele da ostvare.
Članom 387. stav 2. Krivičnog zakonika Srbije, predviđena je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina za svakog ko vrši proganjanje pojedinaca ili organizacija zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. U stavu 4. istog člana zaprećeno je zatovorom do tri godine onom ko koristi govor mržnje u cilju zagovaranja ili podstrekavanja mržnje, nasilja ili diskriminacije protiv lice ili grupe koja deli bilo koje lično svojstvo. U stavu 5. istog člana zaprećena je zatvorom do tri godine onom ko javno preti da će učiniti krivično delo protiv lica ili grupe koja deli bilo koje lično svojstvo.
* Zahtevamo od državnih organa da obezbede efikasnu zaštitu ljudskih prava svih manjinskih grupa građana, ma koliko oni nepopularni bili kod većinskog stanovništva. Svakome ko poštuje Ustav i zakon država je dužna da obezbedi nesmetano korišćenje garantovanih prava, među kojima i izražavanje sopstvenih stavova. Sloboda mirnog okupljanja i javnog izražavanja mišljenja je jedno od osnovnih prava bez kojih se ne može zamisliti demokratsko društvo. Država je dužna da spreči njihovo ograničavanje korišćenjem nasilja i pretnji.
Zabrana skupa koji je zajedno sa policijom planiran mesecima unapred, uz opravdanje da se to čini zbog pretnji neformalnih grupa, nije prihvatljiva. Procenu da se radi o skupu visokog rizika, moralo je da prati veće obezbeđenje, ali i preventivni rad službi bezbednosti, a ne odustajanje od zaštite građana koji sarađuju sa policijom u organizaciji skupa. Istovremeno, država mora da prestane sa politikom poricanja ljudskih prava pojedinim grupama građana. Uz LGBT zajednicu, ova politika posebno vređa prava Roma (npr. pravo na slobodno nastanjivanje Romima u Beogradu). Ovakav stav više puta je izražen u presudama Evropskog suda za ljudska prava (slučajevi protiv Poljska i Bugarske).
* Zahtevamo od najviših predstavnika organa javne vlasti da nastave da jasno i nedvosmisleno podržavaju poštovanje ljudskih prava svakog građanina, bez obzira da li je to popularno kod većine građana Srbije. Ova podrška se mora odnositi i na suočavanje sa teškim povredama ljudskih prava učinjenim tokom 90-tih godina. Izjave državnih funkcionera uvek moraju biti praćene konkretnim delovanjem.
Bez obzira na političke razlike, osnovna ljudska prava svakog pojedinca koji živi u ovom društvu ne mogu se dovoditi u pitanje. Najviši predstavnici vlasti moraju da upute nedvosmislenu poruku građanima da će zaštiti ljudsko pravo pojedinaca i grupa koji postupaju u skladu sa zakonom. Istovremeno, oni moraju da osude pretnje nasiljem i da garantuju bezbednost svakom pojedincu, a zatim i da preduzmu konkretne mere koje će pokazati ozbiljnost države. Brza reakcija tužilaštva i sudova je ključna i neophodna za efikasnu zaštitu pojedinaca i grupa.
* Zahtevamo da država reaguje pravnim i drugim sredstvima na pojavu političkog ekstremizma u društvu. Oni koji su spremni da upotrebe nasilje protiv drugih, kao i oni koji se organizuju radi vršenja diskriminacije, ne mogu se kriti iza svojih prava na udruživanje, okupljanje i delovanje, niti iza stavova predstavnika verskih zajednica ili medija.
Pozivanje na linč, širenje ideja koje opravdavaju ili doprinose diskriminaciji i nasilju, kao i govor mržnje su propisana i kažnjiva dela. Mediji i predstavnici verskih zajednica ne mogu se osloboditi odgovornosti za govor mržnje pravdajući se slobodom izražavanja ili slobodom veroispovesti. Politićki estremizam zaslužuje posebnu pažnju nadležnih državnih organa jer ugrožava čitavo društvo. Pozivanje na masovno kršenje ljudskih prava, kao i udruživanje u cilju gaženja prava i sloboda građana, predstavlja najgrublji atak na ustavno uređenje zemlje.
Članice Koalicije protiv diskriminacije su:
1. Centar za unapređivanje pravnih studija,
2. Civil Rights Defenders,
3. Gej-Strejt Alijansa,
4. Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava,
5. Anti-trafiking centar,
6. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, koju ?ine
Odbor za ljudska prava Valjevo
Odbor za ljudska prava Niš
Odbor za ljudska prava Negotin
Vojvođanski centar za ljudska prava
Građanski forum Novi Pazar
Odbor za ljudska prava Vranje
7. Udruženje studenata sa hendikepom,
8. Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“
9. Gayten LGBT
Ovom saopštenju priključuju se i sledeće partnerske organizacije:
10. Astra
11. Balkanski fond za lokalne inicijative
12. Centar za ljudska prava Nis
13. Centar za mir i razvoj demokratije
14. Centar za orijentaciju drustva
15. Centar za razvoj gradjanskog drustva Protecta Niš
16. Centar za regionalnu politiku Niš
17. Dečijji romski centar
18. Edukativni centar Roma, Subotica
19. Ekološko udruženje za lokalno održivi razvoj “EKO-LOR”
20. Esperanca, Novi Sad
21. Evropsko Udruzenje Studenata Prava ELSA – Pravni fakultet Nis
22. Fond za humanitarno pravno
23. Glas razlike
24. Grupa 484
25. Grupa MOST
26. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
27. Impunity Watch
28. Incest Trauma Centar
29. Inicijativa mladih za ljudska prava
30. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije „MDRI“
31. Inkluzivni pokret
32. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
33. Centar lokalne demokratije LDA iz Nisa
34. Medija&Reform Centar Nis
35. Narodni parlament Leskovac
36. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
37. Novinska agencija Timoc Press
38. NVO Atina
39. PAAD Centar za sociokulturološke izuzetnosti
40. Peščanik
41. Prijatelji dece Inčije
42. Re-akcija, udruženje za zaštitu prava pacijenata
43. Rekonstrukcija ženski fond
44. Resurs Centar Nis
45. Savez Vlaha Srbije
46. Taboo – grupa za afirmaciju razli?itosti, Zrenjanin
47. Užički centar za prava deteta
48. Žene u crnom
49. Žene za mir, Leskovac
50. Ženski Forum Negotin
51. Ženski prostor, Niš
