U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš i Centra za razvoj građanskog društva Milenijum, u okviru Evropske inicijative Niš, održana je javna debata na temu “Ljudska i manjinska prava”.
Panelisti na debati, koja se odvijala u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, su bili:
1. mr Aleksandra Vujić, Vojvođanski centar za ljudska prava (kancelarija Mreže CHRIS u Nišu)
2. mr Dejan Milenković, Komitet pravnika za ljudska prava
3. prof. dr Nevena Petrušić, dekan Pravnog fakulteta, Univerzitet u Nišu
Polazeći od opšteg okvira ka pojedinačnom, početak javne debate obeležen je uvodnim izlaganjem Dejana Milenkovića, koji je definisanjem osnovnog pojma ljudskih prava i ustavnim i zakonskim odredbama kojima se takva prava i garantuju, nastojao da prisutnima predoći realno okruženje u našem društvu u okviru kojeg je zakonski sistem i dalje veoma loše konsolidovan. Kada je po završetku II svetskog rata svaki zakon države definisan kao legitiman ukoliko je društveno opravdan, koncept ljudskih prava dobija jasno značenje i punu primenu. Tim koceptom se građani svake demokratske zemlje tretiraju kao relevantni subjekti stabilnog društva, a ne kao podanici svoje države. Upravo zbog toga se među ljudskim pravima izdvajaju ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji, već ih ljudsko biće ima samim tim što je ljudsko biće, nezavisno i bez države. Harmonizacijom domaćeg zakonodavnog sistema sa standardima EU, Evropska konvencija o ljudskim pravima bi imala apsolutnu primenu. Konvencija određuje sadržaj prava i sloboda i, za slučaj kršenja, obezbeđuje adekvatnu međunarodnu zaštitu. Od početka procesa demokratske tranzicije, nadležni sud u Strazburu je primio oko 3000 tužbi o kršenju ljudskih prava i sloboda koje su podnešene kako od strane pojedinaca ili grupe ljudi tako i od predstavnika nevladinog sektora u našoj zemlji.
Kada je reč o poštovanju i primeni manjinskih prava, po rečima Aleksandre Vujić, bitnijeg zakonodavnog progresa ni u ovoj sferi nije bilo. Jedini pomak ka adekvatnoj zakonskoj primeni je zabeležen u Vojvodini koja se po svojoj multikulturalnosti eksplicitno izdvaja od ostalih delova Republike Srbije. Rezulati toga, formulisani su u tzv. alternativnim izveštajima koji su u prvobitnom periodu davali jako loše opisne rezultate o opštem stanju, dok danas beleže vidniji napredak.
O načelima rodne ravnopravnosti i primeni zakona EU kojima se ravnopravnost polova i garantuje, svoje izlaganje na javnoj debati imala je prof. dr Nevena Petrušić, dekan Pravnog fakulteta u Nišu. Ona je istakla da se ravnopravnost žena u odnosu na muškarce prevashodno mora odnositi na njihovo učešće u javnom i politićkom ali i u ekonomskom i profesionalnom životu. Rodna diskriminacija kojom se ženi poriču brojna prava, mora se anulirati adekvatnim zakonskim odrebama koje su dužnost države. Nažalost, Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek nije donela nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena kao ni zakon o ravnopravnosti polova. Primenom zakonodavnih modela EU, postepeno bi se menjalo negativno stanje i tako obezbedile jednake mogućnosti za svakog. Istim bi se regulisala i ekonomska nezavisnot žena od muškaraca i promovisala jednaka zastupljenost žena i muškaraca na mestima odlučivanja.
Sumiranjem stavova i kritika prisutnih na debati zaključuje se da je aktivna uloga svakog pojedinca nužno neophodna u procesu kreiranja senzitivnijeg društva u kojem će svi ljudi imati jednaka prava.
