Povodom predstavljanja godišnjeg izveštaja o diskriminaciji u Srbiji, Koalicija protiv diskriminacije je danas organizovala koferenciju za nevladine organizacije i medije sa ciljem osvetljavanja aktuelnih problema sa kojima se suočavaju manjinske grupe.
Prema prikupljenim podacima, uobičajeni problemi sa kojima žive Romi i druge nacionalne manjine, manjinske verske zajednice, LGBT grupe, osobe sa invaliditetom, žrtve oružanih sukoba, žene, deca, stari, azilanti, pa i same nevladine organizacije koje se bave pravima ovih i drugih manjinskih grupa, ne samo da se ne rešavaju, već se svakodnevno uvećavaju. U tom smislu se može zaključiti da se društvo u Srbiji ne približava standardima na kojima počivaju savremene ustavne demokratije.
Čak i više od toga, moglo bi se tvrditi da je u Srbiji sam princip demokratije u značajnoj meri zadržao kartakter nefunkcionalne kategorije. Izvršna vlast i dalje dominira političkim životom u zemlji i pod svoj direktan uticaj stavlja zakonodavnu i sudsku vlast, kao i nezavisne organe i organe jedinica lokalne samouprave, ali i veći broj medija, nevladinih organizacija, strukovnih udruženja, sindikata, univerziteta i naučno-istraživačkih ustanova.
Ovaj ambijent ne pogoduje razvoju otvorenog demokratskog društva jednako slobodnih pojedinaca. Aktuelni trendovi nametanja novih problema sa kojima se suočavaju manjinske zajednice potvrđuju navedenu tvrdnju. Zbog toga smatramo da bi dijalog o ovim novim problemima mogao bitno da doprinese pronalaženju odgovora na pitanje o nefunkcionalnoj demokratiji kao centralnom političkom pitanju društva u kojem danas živimo.
Istovremeno, rešavanje starih i novih problema u životu manjinskih zajednica, baš kao i drugih problema koji i dalje onemogućavaju uspostavljanje efikasnog sistema poštovanja i zaštite ljudskih prava, kao što su oni vezani za prikupljanje ličnih podataka i slobodan pristup informacijama ili za pristup pravdi, a posebno za besplatnu pravnu pomoć, ili za suđenje za ratne zločine i druge mehanizme suočavanja sa lošom prošlošću, trebalo bi da omogući toliko željeno otvaranje prvih poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Bez obzira na to šta je upisano u zakone, strategije i akcione planove, ako nema odgovora na faktička pitanja koja postavljaju oni čija se prava i slobode povređuju, nema ni napretka na putu evropskih integracija.
Izveštaji:
Prezentacija – Discrimination Trends in Europe
