Romi su se oduvek nalazili na društvenom rubu, izloženi nasilju, segregaciji i diskriminaciji, što se pokazuje i danas na primeru Francuske, u ovoj 2010. godini. Evropom se rasplamsava rasizam, a francuski predsednik Sarkozi je svojim stavom potvrdio rasizam prema Romima i kriminalizovao čitav jedan narod, tako što je donešena odluka da se Romi deportuju u matične države.
Još uvek se vode rasprave o tome da li su Romi u II svetskom ratu doživeli holokaust. Još uvek se ne zna broj romskih žrtava rata. Procene se kreću od 500.000 do 1.000.000 ubijenih Roma. U svetu danas ima oko 250 muzeja koji čuvaju sećanje na stradanje Jevreja. U Beogradu, takođe, postoji Jevrejski muzej. Romi nemaju Svetsku federaciju romske dece – preživele holokaust, kao što postoji Svetska federacija jevrejske dece. Naravno, učinjeni zločin nad Jevrejima je veći no što je to bio zločin nad Romima. No, ne treba nikako smetnuti s uma da je, prema nacionalsocijalističkoj ideologiji, Rome i Jevreje trebalo ukloniti sa lica zemlje. Ako je Izrael, kao država, institucionalna činjenica koja hrabri na sećanje i neguje sećanje, da li će neka država preuzeti tu ulogu i brinuti o sećanju na Rome? Indija? Evropska Unija?
Odbor za ljudska prava Niš, zahvaljujući svesrdnoj podršci profesora Đokice Jovanovića, objavljuje tekst … Čuo sam da su Cigani streljani na Bubnju… kao i dokumentarni film “Ovaj život poklonjen mi je” jedinstveno svedočanstvo o stradanju niških Roma tokom II svetskog rata.
Ovaj tekst prof. Jovanović je posvetio znanim i neznanim Romima – žrtvama genocidne kulture i politike povodom Međunarodnog dana Holokausta nad Romima, a publikovan je 2008 godine u ediciji “Kultura sjećanja – 1941. Povijesni lomovi i svladavanje prošlosti”.
“U Nišu i na seoskom području niške opštine početkom II svetskog rata je živelo više od 1300 Roma. Niš je tada imao oko 40.000 žitelja. Prvo masovnije hapšenje niških Roma (zna se da se radilo o „velikoj grupi“), desilo se oktobra 1942. godine, kada su uhapšeni Romi bili odvedeni u logor na Crvenom Krstu u Nišu. Inače, o sudbini niških Roma u tom periodu se ne zna mnogo. Osim retkih svedočenja očevidaca sačuvanih u raznim dokumentima, pre svega u Arhivu grada Niša, i sećanja retkih savremenika, nema sistematizovanih nalaza o ovoj stvari. Sa druge strane, sudbina Roma u ratu ne predstavlja naročit interes (sem retkih istraživača) zvaničnih ustanova (političkih, obrazovnih, naučnih, kulturnih…). Naravno, zaboravljeno je čak i to da se o Romima ništa nije želelo znati….
