15. Slobodna Zona-Borba za istinu i kultura sećanja

315

Petnaesti Filmski festival  Slobodna zona održan je  od 7. do 12 novembra 2019. godine u sedam bioskopskih dvorana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.  Festival  je  7. novembra svečano otvoren projekcijom filma  Areta Frenklin – Amazing Grace u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.

Program 15. Slobodne Zone obeležili su  filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma. Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je bila jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.

Festivalska publika  je u sali niškog Cineplexx-a  imala priliku da pogleda 11 filmova, a posebnu pažnju publike je  osim  projekcije filma Areta Frenklin – Amazing Grace,  Sidnija  Polaka i Alana Eliota,  dokumentarnog  filma o snimanju  albuma Amazing Grace u crkvi Nju Templ Mišionari Baptist u Kaliforniji sa crkvenim horom Džejmsa Klivlenda, koji čekao je čak 46 godina da ugleda svetlost dana. Pažnju niške publike izazvala je i projekcija filma  Alis i gradonačelnik,  koji je režirao Nicolas Pariser koji kroz odnos gradonačelnika Liona i mlade i pamtene  filozofkinje Alis Ajman, koju je angažovao  za neobičan posao predlaganja ideja Gradskoj skupštini, na duhovit i dirljiv način preispituje savremeni život, kroz filter dve generacije.

U svom najnovijem  filmu Kordiljeri snova,  čileanski reditelj Patrisio Guzman se okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti.

Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom, reditelja Henrika Džordžsona  koji  detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona, takođe je izazvao pažnju niške publike. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Film sadrži intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, kao i jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke.

Borbu Inge, sredovečne mlekarke u maloj islandskoj poljoprivrednoj zajednici,  koja se se suprotstavlja svemoćnoj lokalnoj zadruzi, koja se zahvaljući snalažljivosti i lukavstvu oslobođa uticaja  korumpirane zadruge i konačno živi onako kako želi, niškoj publici je predstavio film Okrug, islandskog režisera Grimura Hakonarsona.

Očekivanu pažnju niške publike izazvala je i projekcija filma  Izbačeni, nagrađivanog švedskog reditelja i novinara Fredrika Gertena, koji istražuje zašto više ne možemo da priuštimo život u našim gradovima i podseća nas da je stanovanje osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Ko stoji iza svega toga i koji su faktori koji čine stanovanje jednim od gorućih svetskih pitanja današnjice, ovaj aktuelan i sjajan dokumentarac poziva na odgovornost moćnike koji sprečavaju pristup onome što je osnovno ljudsko pravo.

Petnaesti Filmski festival Slobodna zona u Nišu zatvoren je projekcijom igranog filma Bog postoji: njeno ime je Petrunija,  makedonske rediteljke Teone  Strugar Mitevske. U Štipu, malom gradu u Makedoniji, svakog januara lokalni sveštenik baca drveni krst u reku i stotine muškaraca skače za njim. Sreća i napredak su zagarantovani onom čoveku koji izvadi krst iz vode. Ovaj put, Petrunija naprasno odlučuje da skoči u vodu i uspeva da zgrabi krst pre ostalih. Njeni protivnici su ljuti – kako to da se jedna žena usuđuje da učestvuje u njihovom ritualu? Nastaje potpuni haos, ali Petrunija ne popušta. Ona je osvojila krst i neće ga se odreći. Najviše glasova niške pubilke osvojili su:  Bog postoji: njeno ime je Petrunija i Alis i gradonačelnik.

Najbolji filmovi festivala će 2020. krenuti na svoje putovanje u 50 gradova i opština Srbije u okviru programa Turneja Slobodne Zone. Festival Slobodna Zona se zahvaljuje  publici u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koja je verno pratila program festivala, kao i stručnoj javnosti, medijima i svim partnerima koji su doprineli da se festival održi. Vidimo se naredne godine u Slobodnoj zoni!