Povodom sve češćih pritisaka na organizatore Povorke ponosa u Beogradu, Koalicija protiv diskriminacije podseća na obaveze organa javne vlasti koji su u skladu sa članom 3. Zakona o zabrani diskriminacije dužni da „efikasno štite od svih oblika diskriminacije“. Koalicija pozdravlja sve dosadašnje izjave i garancije Ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i poziva ga da svojim ličnim prisustvom deluje preventivno na pretnje nasiljem i istovremeno lično podrži sve pripadnike policije koji će obezbeđivati skup.
Pretnje nasiljem nad učesnicima Povorke ponosa predstavljaju najavu vršenja krivićnog dela iz člana 151. Krivičnog zakonika Srbije („Sprečavanje javnog skupa), dok su najave napada na policiju otvoreni poziv na vršenje krivičnih dela iz članova 322, 323 i 324. istog zakona, a tiču se napada na službena lica u vršenju dužnosti. Koalicija protiv diskriminacije poziva tužilaštvo i policiju da i pre početka Povorke ponosa adekvatno reaguju na pozive i pripreme za masovno kršenje zakona i Ustava Srbije.
Objavljivanje informacija o „kontraokupljanju građana i desničara“, „težim incidentima i obračunu dveju strana“ („Večernje novosti“) i o detaljima nasilja koje se sprema prema učesnicima povorke ukoliko ne odustanu od skupa („Politika“), pokušava se stvoriti utisak u javnosti da postoje dve strane i da će se one sukobiti tokom Povorke ponosa. Ovakvim tekstovima se dodatno vrši pritisak na organizatore i daju prioritet željama nasilnika. Koalicija protiv diskriminacije podseća da su organizatori Povorke ponosa skup najavili dva meseca ranije, prijavili ga u skladu sa zakonom ,održali sastanke sa svim relevantnim organima javne vlasti, a da sa svoje strane garantuju da učesnici skupa neće biti nasilni. Sa druge strane, pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa, direktno ili indirektno pozivaju na nasilje još od prvih najava da će se Povorka ponosa održati ove godine.
Koalicija protiv diskriminacije smatra da je nedopustivo da se odgovornost za nasilje prebacuje na građane koji poštuju zakon i da se sloboda mirnog okupljanja ograničava zbog pretnje nasiljem. Država je odgovorna da zaštiti fizički integritet građana, naročito kada je on motivisan mržnjom zbog pripadnosti nekoj grupi. Istovremeno, prema članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, ne mogu se „nametati obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne nameđu drugom licu ili grupi lica“.
U slučaju Backovski i drugi protiv Poljske, povodom zabrane Gej Prajda u Varšavi 2005. godine, Evropski sud za ljudska prava je zaključio da vlasti „imaju pozitivnu obavezu da osiguraju istinsku i efektivnu slobodu udruživanja i okupljanja i to naročito kada su u pitanju oni koji su nepopularni zbog svoje pripadnosti nekoj manjinskoj grupi i samim tim izloženi diskriminaciji“.
Usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije je bio samo prvi korak u smanjenju diskriminacije u Srbiji. Puna primena zakona bez izuzetaka je u interesu društva i države i Koalicija protiv diskriminacije očekuje od svih predstavnika vlasti da jasno podrže one koji poštuju zakon i ličnim prisustvom pokažu da nasilje nije prihvatljivo.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, švedski helsinški odbor za ljudska prava, Gej-Strejt Alijansa, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Udruženje studenata sa hendikepom, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“, Gayten LGBT.
