Čak 70% neromskog stanovništva ne želi brak sa Romima, više od 50% ih ne želi u porodici, dok čak 30% ispitanih ne želi Roma kao nadređenog na poslu. To su zabrinjavajući podaci koji vode rasističkom ponašanju, kaže Jovana Vuković iz Regionalnog centra za manjine.
Razdvajanje Roma od neromskog stanovništva i potvrda poražavajuće statistike, prema rečima Dragana Đorđevića iz Odbora za ljudska prava, najprimetnije je na primeru Ulice Šabana Bajramovića.
Naime, kako pojašnjava Đorđević, mnogo godina je prošlo, a ulica nije zvanično ponela ime Šabana Bajramovića, šta više, dodaje ovaj aktivista, spiskove protiv promene imena ulice potpisivali su i oni koji ne žive u tom delu grada.
| To što se desilo u toj ulici to je jedna poruka. Kada ih dovedete do kraja oni kažu “a što ne daju ime nekoj ulici u njihovom naselju”. To je suština problema, odakle kreće sve ostalo – kaže Đorđević. |
Sličnu sudbinu, na svojoj koži, doživeo je i niški novinar Turkijan Redžepi kada je počeo da gradi kuću u naselju Donji Komren.
| Od samog starta su gradnju komšije opstruirale i prijavljivale me brojnim inspekcijama, iako sam pribavio sve papire za gradnju. Jasno su govorili da ne žele Roma u svom naselju. Ipak, ja sam svoju kuću izgradio, ali to je sve potrajalo skoro čitavu deceniju – kaže Redžepi. |
Za Vukovićevu iz Regionalnog centra, ovo su sve primeri da “živimo u rasističkom društvu”.
| Generalno smo kao društvo skloni da probleme ne rešavamo zato što odbijamo da ih nazovemo pravim imenom. Institucije negiraju postojanje rasizma, ali je on rasprostranjeniji nego što mislimo i jedan veliki broj ljudi živi u diskriminaciji, a etnička distanca je sve prisutnija – kaže Vukovićeva. |
Sa njom se slaže i Adi Sinani iz organizacije “Civil right defenders” koji navodi svoj primer i kaže da i pored toga što je pravnik, ljudi ga na prvi pogled često svrstavaju u muzičare.
| Ja ne bih rekao da inkluzija i uključivanje Roma u društvene tokove postoji. Da je tako mi bismo sada bili na funkcijama donosilaca odluka šefovi, direktori ili slično. Ne bismo se pitali da li tamo ima više ili manje Roma i da li će se neka ulica zvati Ulica Šabana Bajramovića ili ne – kaže Sinani. |
I pored toga što je puno toga učinjeno, posebno od 2003. kada su Romi proglašeni nacionalnom manjinom, svi se slažu da pripadnici ove nacionalne manjine žive isto kao i njihovi preci od pre 30 i više godina.
Zbog toga rešenje vide u institucijama koje bi, po njima, trebalo da imaju ključnu ulogu za reševanje brojnih problema Roma i smanjenje sveprisutnijeg rasizma.
Ovaj tekst je nastao kao deo projekta “Lokalni mediji za prava Roma” koji sprovode organizacija Civil rights defenders i “Lokal pres”. Novinari iz Bujanovca, Vranja, Niša, Novog Pazara, Prijepolja, Valjeva, Loznice, Negotina i Knjaževca svojim prilozima i tekstovima pokušaće da doprinesu unapređenju položaja romske nacionalne zajednice na lokalu.
