Da građani ne prepoznaju koji su medijski sadržaji važni za njih i da malo znaju o projektnom finansiranju medija, pokazalo je istraživanje niškog Odbora za ljudska prava. Zato lokalna vlast, ističu u Odboru, mora da uloži mnogo više napora da uključi građane u kreiranje medijskih sadržaja, naročito ako se uzme u obzir koliko se para svih poreskih obveznika putem konkursa daje medijima u Nišu.
Koncepti javnog interesa i konkursnog finansiranja medija, nisu bliski većini ljudi u Nišu, rezultati su istraživanja koje je Odbor za ljudska prava sproveo u novembru prošle godine, a kojem je učestovovao je 471 ispitanik. Iz ove organizacije su na okruglom stolu InformisaNi istakli da je istraživanje pokazalo da većina građana nimalo ili vrlo malo poznaje aktuelni koncept finansiranja medija od njihovih para, koje se slivaju u budžet.
Svake godine se različita suma iz gradskog budžeta izdvaja za sufinansiranje medijskih projekata; Foto: Arhiva JV
Trećina građana kaže da nimalo nije upoznata sa konceptom, dok trećina kaže da je pomalo upoznata, i još četvrtina osrednje, što je prilično loše stanje. Kada se to preračuna u neku prosečnu ocenu, ona je 1,86, znači nije ni dvojka – rekao je Dušan Raković iz Odbora za ljudska prava.
Iz ovih odgovora proizišli su i oni da ljudi nisu upoznati ni sa konkretnim medijskim projektima koji su u poslednje tri godine sprovedeni u Nišu. Ipak, malo bolje su ocenjeni napori lokalne vlasti da građane upozna sa time šta su teme od javnog interesa koje bi trebalo da se finansiraju iz budžeta.
Šta god da su razlozi bolje ocene, ovo označava da bi lokalna vlast malo više trebalo da uradi po tom pitanju, pogotovo ako može da izdvoji preko 70 miliona dinara za same konkurse, može da izdvoji i nešto novca i vremena, ljudstva da ljude upozna građane sa tim i da ih uključi – dodao je Raković.
Medijima dali dobre ocene, iako kažu da izveštavaju u interesu vlasti
Ispitanici su ipak bili blaži pri oceni medija, a Raković to objašnjava dugom tradicijom koju televizije i drugi mediji imaju u Nišu, te se publika navikla na njih, a imala je prilike da vidi i neke korisne stvari. Međutim, po njemu su kontradiktorni odgovori građana koji pak kazuju da ti isti mediji najviše zapravo izveštavaju u interesu vlasti i političara.
Kada smo ih pitali u čijem interesu dominantno izveštavaju lokalni mediji, manje od četvrtine je odgovorilo da je u interesu građana, najviše odgovorilo da je u interesu vlasti – 36 %, još 25 % u interesu političara uopšte. Dobijamo skoro ⅔ odgovora da mediji izveštavaju u interesu tih društvenih grupa, a ne u interesu svih građana – kazao je Raković.
Od ponuđenih tema o kojima bi mediji trebalo da izveštavaju, kako je rečeno, najviše građana je izabralo zdravlje i praktične savete, a i sport se vrlo visoko kotira. Rezultati istraživanja doveli su do zaključka i da je pojam javnog interesa uglavnom stran građanima.
Pojam javnog interesa donekle je i stran ljudima, jer nemaju pojam da je novac iz budžeta njihov, doživljavaju ga kao neku kasu, a vlast kao nekog ko daje taj novac – zaključeno je.
Od početka konkursnog sufinansiranja medija, kako je rečeno iz Odbora, oko 278 miliona dinara dobili su niški mediji, a građani nisu bili dovoljno usključeni u ovaj proces. Uglavnom o tome pričaju oni koji dodeljuju i oni koji uzimaju novac. Izuzetak je, kako je istaknuto, Opština Pantelej koja je još 2015. usvojila mehanizam za utvrđivanje javnog interesa u finansiranju medija.
Dragan Đorđević iz Odbora je istakao i da je nova Medijska startegija koja se uskoro očekuje, predvidela javne rapsrave i druge mehanizme uključivanja javnosti u određivanje medijskih sadržaja.
Inače, istraživanje Odbora je sprovedeno u okviru programa podrške Kaži/traži šta te zanima NUNS-a, BIRN-a i fondacije Slavko Ćuruvija, u okviru projekta Javni novac za javni interes, koji finansira Evropska unija.
