Izvor: City radio
U sredu, 1.novembra, projekcijom filma „Dan oslobođenja“ o koncertu grupe Lajbah u Severnoj Koreji, zvanično će otpočeti, trinaesta po redu, Slobodna zona, festival dokumentarnih i igranih filmova na temu ljudskih prava i sloboda iz ugla pojedinaca. Projekcije će se održavati u Pozorištu lutaka u Nišu.
Tim povodom, gost City radija je bio koordinator Slobodne zone za Niš, Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava.
„Ovo je trinaesto izdanje Slobodne zone i, simbolički gledano, ovo je povratak Slobodne zone kući. Prvih pet izdanja Slobodne zone bila su u Lutkarskom pozorištu i evo sada je ponovo tamo. Tada kada smo kretali 2005. godine, a tako je i sada, motiv nas iz Odbora za ljudska prava je bio taj da naš grad stavimo na mapu evropskih gradova, gde se realizuje zaista vrhunski festivali filmova, vrhunski umetnički događaji.“ – priseća se Dragan kako je sve počelo –„U suštini, to jesu priče o ljudskim pravima, sve te priče o sudbinama pojedinaca širom planete koje nam pričaju filmovi Slobodne zone, osim toga što nas izveštavaju šta se sve to dešava na Planeti koja se giba, jer svedoci smo šta se sve dešava, istovremeno nam pružaju informaciju koju ne možemo da dobijemo preko mejnstrim medija.“
Dragan kaže da kada se napravi paralela sa 2005.-om, ta dimenzija Slobodne zone je mnogo više imala na značaju. Sada je Internet otvorio mnoge mogućnosti da se svako od nas informiše, ali je festival Slobodna zona, iz godine u godinu postojao sve više mejnstrim od tog početka 2005.- pa do prošle godine gde je nešto ispod 6000 ljudi pratilo filmove u sva tri grada.
Otvaranje trinaeste Slobodne zone, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu je 1.novembra uveče u 20 sati, projekcijom filma Dan oslobođenja. Nas u Nišu očekuje 22 filma, 12 dokumentarnih i 10 igranih, sa različitim pričama širom planete i sa osnovnom pričom koja ih povezuje –o ljudima, koji žele da pre svega promene nešto u sebi, i oko sebe, i da na taj način pokušaju da nađu i neko drugo rešenje. Sve su to priče koje lako mogu da budu i deo ovog grada, naše sredine i naše zemlje.
„Na primer, priča o rodnoj ravnopravnosti, o borbi za pravo glasa žena u jednom „božanskom poretku“ (tako se i zove film), u Švajcarskoj sedamdesetih godina dvadesetog veka, gde jedna domaćica, smerna supruga, majka, neće da se pomiri sa nečim što se podrazumeva, što je očekivano, a to je da žene nemaju pravo glasa.“ – ilustruje naš sagovornik, univerzalnost tema koje će publika moći da pogleda u filmovima i dodaje da je ono što spaja sve ove filmove želja za promenom, za alternativom , a to svima nama treba, u ovom trenutku, na čitavoj Planeti.
On dalje objašnjava da filmovi Slobodne zone o tome manje ili više eksplicitno pričaju gledaocima tako da svako ko izađe nakon projekcije iz sale, ako ništa drugo, dodatno promisli o nečemu, što je dobar početak za bilo koju promenu, jer nije dobro imati sporedne uloge u sostvenim životima, niti pak sve ono što se servira a priori prihvatati kao jedinu istinu.
„Jedna od osnovnih poruka Slobodne zone je svakako da svet ne menjaju filmovi Slobodne zone, ali gledaoci Slobodne zone mogu da promene svet.“ – ističe Dragan Đorđević.
Ove godine će naše sugrađanke i sugrađani imati prilike da pogledaju izvanredne filmove, ostvarenja koja su dobijala mnoštvo nagrada na međunarodnim festivalima, sa različitim pričama o različitim problemima. Za prethodnih 13 godina odnos javnosti se prema ovom festivalu promenio, ali se, čini se, nažalost nije promenio kada je reč o organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava. Zašto je to tako?
„To se vešto koristi za manipulaciju i jednostavno se laže, u bukvalnom smislu, o motivima. Neko će sigurno reći: Dobili ste novac za ovo! I sve je to super šlagvort za sledeću priču. U Severnoj Koreji je bilo vrlo izazovno za producenta i režisera i za grupu Lajbah. Neki moji vršnjaci, pedestogodišnjaci odlično znaju šta je sve projekat Lajbah nosio sa sobom, tako da su se producenti i režiseri i sam Lajbah našli pred mnoštvom izazova u želji da pređu iza zavese, iza granice, što i jeste negde slobodna zona i da tamo organizuju koncert. Po prvi put neka grupa van Severne Koreje, alternativni rokenrol, poslednja tiranija, država tvrđava iza brda, sve je to bilo izazovno, i verovatno su i tamo, ne pravim paralelu sa našim neposrednim okruženjem, oni koji odlučuju o nečim životima jednostavno našli načina da zloupotrebe i da zaobiđu istinu.“
Motivi Slobodne zone, prema rečima našeg sagovornika, jesu da se daju informacije, da svi koji hrle tamo negde, budu svesni da mnogo toga ne znaju.
„Ono što saznajemo preko mejnstrim medija uopšte nije istinito, našminkano je, ima svoju svrhu i svoj cilj i to nije ta informacija a posebno nije iz ugla pojedinca. E, baš time se bave filmovi Slobodne zone, koji onda najeksplicitnije mogu da prenesu i problem i poruku i sve ono što se dešava kod njih.“- kaže Đorđević.
Pored „Dana oslobođenja“ kojim startuje Slobodna zona, u sredu 1.novembra u 20 sati, ima još mnogo intrigantnih naslova iza kojih se kriju prava remek dela i dokumentarna i umetnička.
Možda je nama najzanimljiviji igrani film jednog bosanskog reditelja „Muškarci ne plaču“ jer priča o ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, o grupi ratnih veterana koja se okuplja na nekom brdu u hotelu na nekoj vrsti grupne terapije i priča dve decenije posle. Poruka je da moramo da oprostimo najpre sebi da bi mogli da oprostimo i drugima.
Film Raula Peka „Ja nisam tvoj crnja“, kojim se Slobodna zona zatvara, priča o korenima rasizma u Americi, kao o jednom od najvećih problema za zemlju slobodnih, i ono što ga čini različitim, jer on je izazvao mnogobrojne reakcije, jeste način na koji se priča o korenima rasizma u Americi.
„Što reče jedan od selektora – vrlo eksplicitno, daleko od političke korektnosti, vrlo jasno ukazuje kakvi su sve izazovi bili i koje su sve žrtve morale da se podnesu da bi se oni koji su bili izloženi rasizmu ohrabrili i da bi se uopšte pričalo o tome, da bi se nekako izborili.“ -objašnjava koordinator Slobodne zone.
Dragan Đorđević preporučuje našoj pažnji i zanimljiv urugvajski film „Tamara“, priču o uspešnom advokatu, suprugu, ocu dvoje dece, koji jednostavno više nije hteo da beži od onoga što jeste, i koji kreće u proces promene pola, bez obzira na cenu koju će da plati.
Zanimljiv je, smatra on, i film „Čavela“ o meksičkoj pevačici, koji pokazuje kako se ona borila protiv predrasuda i stereotipa a sa druge strane, u najtaninjem sloju to je piča o ženi koja se borila za svoju različitost, za svoju seksualnu orijentaciju.
„To jesu svakako priče koje se tiču i ovih prostora, to jesu priče u kojima neki mogu da prepoznaju i sebe i svoje prijatelje i svoje komšije a ujedno i da vide da su to i univerzalni problemi. Opet se tu vraćamo na ljudska prava i na sve ono čemu su ljudi izloženi širom planete“.
Vredan pažnje je i film „Gaza Surf Klub“, priča o grupi mladića koji u razrušenom pojasu Gaze sanjaju o surf klubu pošto su sigurni da im samo jedrenje na talasima pruža osećaj prave, ničim pomućene slobode.
U vremenima apatije, cenzura i samocenzura, ograničenja i autoograničenja, Slobodna zona se čini kao dobra šansa da se na trenutak zapitamo da li smo u stanju da se još uvek izborimo za te deliće lične slobode koja nam svakog dana izgleda sve dalja.
Koordinator Slobodne zone kaže da svaka promena kreće od nas samih.
„Ja mogu samo da kažem: Dobrodošli u Slobodnu zonu! Tokom tih 6 dana u mraku bioskopske sale, imamo vremena da preispitamo neke stvari. Ono što je najvažnije da jasno i glasno tragate za istinom a to nikada nije lako. Svaka promena kreće od nas. Ja verujem da ljudi u proteklih 13 godina jesu bili podstaknuti na rugačije viđenje, drugačiji stav, mišljenje, a to i jeste jedna od glavnih ideja Slobodne zone. Pogotovo ovde, i pogotovo danas“.
Prve večeri festivala biće samo jedna projekcija u Pozorištu lutaka, a od 2. do 6. novembra biće po nekoliko projekcija dnevno. Cena karata za prvo veče i za film Dan oslobođenja je 300 dinara, za ostale filmove je cena karte 150 dinara, a karte se mogu rezervisati i na sajtu Kupina filma.
Ove godine će biti dodeljeno i nekoliko nagrada. Jedna od njih je Human rights nagrada, zatim nagrada za regionalnu selekciju i nagrada publike. Nišlije se već tradicionalno solidno odazivaju pa ne sumnjamo da će i 13.po redu festival privući veliki broj učesnika
