Propis o 4 0% manje zastupljenog pola na izbornim listama ispunile su stranke u Nišu, a dve imaju ženu na prvom mestu – SNS Draganu Sotirovski i SRS Jelenu Stojanović. Aktivisti kažu da se ženama i dalje ističe polna i rodna uloga pre društvene, kao i da još postoji mizoginija u političkom javnom prostoru.
Iako nije praksa da se izborno zakonodavstvo promeni pred same izbore, pravila su u Srbiji promenjena nekoliko meseci pred glasanje 21. juna. Manje zastupljen pol na listama mora imati 40 % mesta, odnosno na svakih 5 kandidata, moraju biti bar dve kandidatkinje i obrnuto.
Stranke i pokreti u Nišu ispoštovali su taj propis, pa sve do sad proglašene imaju više 40% žena, Ruska stranka ima 38 %, 8 od 21, ali imaju 2 žene na svakih 5 mesta, pa im je lista prihvaćena.
Na svakoj listi žene su manje zastupljeni pol, a najviše ih ima u SNS i SPS, gde od 61 mesta zauzimaju 25 pozicija. Ujedinjena seljačka stranka ima 17 kandidatkinja od 41, 10 od 21 imaju Narodni blok i “Niš, moj grad”, 9 radikalki je na listi SRS od 22 mesta, a SPAS ima isti broj žena kao i radikali, ali od 21 kandidata.
Aktivistkinja Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava kaže da je sve ovo, na prvi pogled, dobro, ali upozorava na začkoljicu u zakonu posle izbora.
Od izbornih rezultata, potencijalnih koalicija, zavisi hoće li se ovo ispoštovati ili ne posebno na lokalu jer u Zakonu o izboru narodnih poslanika ne stoji eksplicitno navedeno da se žena koja ne može da se prihvati poslaničke funkcije zameniti drugom ženom (pripadnicom manje zastupljenog pola), već se na njeno mesto najčešće postavi muškarac – rekla je Kamenov.
To su kratkoročni efekti ovog novousvojenog cenzusa od 40 %, a dugoročno, kako objašnjava Maja Kamenov, propis može doneti veću ravnopravnost.
Ovo može da znači put ka konačnom usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, rodnim politikama, rodno odgovornom budžetiranju koje je posebno važno u lokalnim sredinama, kao i prostor da se govori o pravoj i punoj ravnpopravnosti, a to je 50% manje zastupljenog pola u Parlamentu, kao i to da se što više žena osnaži i okuša u bavljenju javnim poslom i bude na pozicijama predsednica opština, gradonačelnica, predsednica skupština – navela je Kamenov.
Ipak, da bi se to desilo, Kamenov naglašava da je preduslov – drugačija društvena klima. Mizogonija i seksističke izjave pojava su i za skupštinskim govornicama, kao što je pokazao slučaj Nikole Savića u Nišu.
Ali sve je ovo izvodljivo (veća ravnopravnost) tek kada u javnom prostoru, u medijima, društvenim mrežama i sve češće za skupštinskim govornicama prestane mizogin govor i pozivanje na nasilje nad ženama, omalovažavanje žena jer je to pokazatelj da nije bezbedno biti žena političarka u Srbiji a često nerazumevanje i izostanak reakcija usledi baš od strane žena koje su na odgovornim pozicijama – napomenula je Kamenov.
Koliko ima forme, a koliko suštine u ovom novom propisu, Kamenov ne ostavlja dilemu kada je reč o aktuelnom političkom ambijentu.
Sa ovakvim političkim ambijentom kakav je kod nas, neslobodnim medijima, jačanjem desnice, 40% nije ništa do pukog broja. I dalje imamo pogrešnu sliku o ženi kao političarki koja ističe rodnu i polnu ulogu žene nad društvenom a plasira često od strane onih kojima su građani ukazali poverenje na izborima – zaključila je Kamenov.
Dodaje da je promena moguća kao planska – sa učešćem svih aktera, političkih stranaka i pokreta, osnaživanjem omladine koja se bavi politikom, posebno mladih žena, građanima i udruženjima građana koja se bave rodnom ravnopravnošću.
Podsetimo, izbori se održavaju 21. juna, a učešće je prijavilo 10 stranaka, pokreta i grupa građana.
