Zahtevi Beograd Prajda 2014 vlastima u Srbiji

192

Imajući u vidu nesmanjeni stepen nasilja i pretnji, kao i sistematsku diskriminaciju pripadnika LGBT zajednice koja dovodi do toga da je to jedina manjinska grupa kojoj se preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog postojanja i identiteta, Beograd Prajd 2014 zahteva od predstavnika vlasti u Srbiji da u narednih godinu dana preduzmu sledeće konkretne mere:

U okviru policijske uprave u svakom od 24 grada u Srbiji uspostaviti kontakt osobu za LGBT zajednicu koja će biti obučena za rad na problemima sa kojima se zajednica susreće

Sem u Beogradu i Novom Sadu gde postoje pomaci u saradnji između predstavnika policije i LGBT zajednice, u drugim gradovima Srbije postoji nerazumevanje ili otvoreno neprijateljstvo prema pripadnicima LGBT zajednice. Određivanje kontakt osobe u svakom gradu (prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, Srbija ima 24 grada) postojao bi adekvatan kanal komunikacije za slučajeve nasilja i pretnji. Beograd Prajd očekuje da osobe na ovim pozicijama budu adekvatno obučene i da postavljanje na ovu poziciju ne bude vid neformalne kazne u policiji. Takođe kontakt osoba mora imati ingerencije i mogućnosti da pomogne građanima drugačije seksualne orijentacije koji se obraćaju za pomoć.

Ubrzanje rada policije, tužilaštva i sudova u slučajevima kada su žrtve pripadnici LGBT zajednice i davanje prioriteta ovim slučajevima

Slučajevi napada ili pretnji koji su usmereni prema pripadnicima LGBT zajednice po pravilu nisu do kraja istraženi ili istraga ne dovodi do adekvatnih rezultata. (npr. istraga o pretnjama okačenim na vratima stana aktiviste Bobana Stojanovića još uvek nije dovela do rezultata). Svaki godine, Beograd Prajd identifikuje i zajedno sa policijom prosledi tužilaštvu nekoliko desetina slučajeva pretnji koje se na facebook-u upućuju pripadnicima LGBT zajednice. Međutim, postupci u ovim slučajevima traju predugo, dok su kazne u pravosnažno okončanim predmetima samo uslovne. Suđenja u slučajevima kada su počinioci pripadnici ekstremističnih organizacija predstavljaju više ruganje pravosudnom sistemu Srbije nego napor da se omogući pristup pravdi građanima i da država pokaže da vladavina prava postoji. Zbog toga su počinioci ohrabreni da direktno ili indirektno stave do znanja da će ponoviti krivično delo (npr. slučaj Dragana Markovića Palme, poslanika i Predsednika Jedinstvene Srbije). Jedini poznati izuzetak je suđenje ubicama transseksualke Minje Kočiš u kome je ubica kažnjen sa 35 godina zatvora.

Pokretanje javne rasprave o zakonskim predlozima od interesa za LGBT zajednicu i hitno usvajanje novih zakona oko kojih ne postoji spor u javnosti (npr. Zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola)

Pored Zakona o zabrani diskriminacije, Srbija ima još nekoliko zakona koji izričito zabranjuju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije (Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o visokom obrazovanju). Međutim, od 2009. godine nijedan novi zakon nije doprineo unapređenju položaja LGBT osoba, a tek krajem 2012. godine u Krivični zakonik je uvedena kategorija zločina iz mržnje. Istovremeno, nisu usvojeni ni zakoni koji su od velikog značaja a oko kojih ne postoji spor u javnosti npr. Zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola, a koje su izradile LGBT organizacije zajedno sa ekspertima Centra za unapređivanje pravnih studija.

Procesuiranje svih zbog čijih je pretnji i pripreme nasilja zabranjen Beograd Prajd 2011, 2012 i 2013

Savet za nacionalnu bezbednost Srbije je zbog priprema velikih nereda od strane ekstremista odlučio da zabrani sve javne skupove 2. i 3. oktobra 2011. godine iako je cilj zabrane bio Beograd Prajd. Slično se desilo 2012. godine, na osnovu rešenja donetog 3.oktobra 2012. godine i nekoliko sati pre održavanja Prajda 2013 godine na osnovu rešenja donetog 27.septembra 2013. Iako su u svim slučajevima javno saopšteni detalji nereda koji se pripremaju, a za koje je policija saznala, niko nije priveden niti je pokrenut neki sudski postupak. Očekujemo da se zakon primeni prema onima koji su pripremali masovne nerede.

Objaviti bezbedonosne procene za sve četiri godine kada je Prajd zabranjen (2009, 2011, 2012, 2013)

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je 9. septembra 2013. godine rešenje kojim je poništio odluku MUP-a da ne dostavi bezbedonosnu procenu (iz 2011. godine) organizatorima Beograd Prajda. Poverenik je u svojoj odluci naglasio da ne postoje razlozio da ovaj dokumenti nosi oznaku “strogo poverljivo”. Posle toga, MUP je dostavio Organizacionom odboru Beograd Prajda traženu procenu iz 2011. godine, ali još uvek nije dostavio slične procene koje je zatražila Inicijativa mladih za ljudska prava. Zahtevamo da MUP učini javnim sve bezbedonosne procene i obavestiti javnost ko su osobe i grupe koje su pripremale nerede.

Usvajanje Nacionalne strategije protiv nasilja i Akcionog plana koji će sadržati delove koji se odnose na suzbijanje posebnih oblika nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice ili oni za koje napadači veruju da pripadaju LGBT zajednici

Iako je u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i spoljne politike, u oktobru 2005. godine sačinjen Polazni okvir za Nacionalnu Strategiju protiv nasilja, on prepoznaje posebne vidove nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice. Pored usvajanja Strategije koja će u potpunosti prepoznati sistematsko nasilje prema LGBT zajednici, zahtevamo izradu jasnog Akcionog plana u kome će se jasno odrediti zadaci državnih organa u suzbijanju nasilja nad svim građanima Srbije. Poseban deo se mora odnositi na mere koje će se preduzeti kako bi se smanjilo nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice i to posebno prema LGBT braniteljima ljudskih prava, onima koji organizuju i učestvuju u javnim događajima LGBT zajednice, kao i posebne mere u slučajevima masovnih poziva na nasilje putem interneta. Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcioni plan za njeno sprovođenje jesu dobar korak, ali ne mogu dovesti do željenog smanjenja nivoa nasilja prema pripadnicima LGBT zajednice.

Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije

Usvajanjem Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije, pokazaće se da u Srbiji postoji istinska volja za unapređenje položaja LGBT zajednice. Istovremeno, Parlament će svojim autoritetom obavezati izvršnu vlast na dalje praktične korake. Deklaracija se mora bazirati na Principima iz Džogdžakarte (The Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity) koje je Srbija prihvatila. Nažalost, ni u novom sazivu Narodne Skupštine Republike Srbije se ne vidi jasna politička volja za usvajanjem ovakvog dokumenta niti jasna podrška LGBT zajednici od strane vladajuće većine.

Saradnja državnih organa i njihova otvorenost za obuke koje se tiču ljudskih prava LGBT zajednice

Iako postoje primeri dobre prakse, državni organi su i dalje često zatvoreni prema obukama i treninzima koje organizuju LGBT organizacije. Ovo posebno važi za policiju i pravosuđe. Otvorenost svih državnih organa za treninge i obuke je jedan od ključnih preduslova za poboljšanje položaja LGBT populacije u dužem vremenskom periodu.

Otvaranje debate o novim zakonskim predlozima koji dolaze iz LGBT organizacija bez obzira da li za njih postoji podrška javnosti

Tokom 2013. predstavnicima državnih organa i javnosti je predstavljen model Zakona o istopolnim zajednicama koje su izradili “Labris” i Centar za unapređivanje pravnih studija. Zvanično predstavljanje zakona je posle pritiska u javnosti odloženo, a do kraja avgusta 2014. godine nije ni održano, niti je održavanje planirano.

Jasna osuda predstavnika izvršne vlasti prema izjavama kojima se podstiče nasilje, homofobija i diskriminacija

Iako je nemoguće u potpunosti eliminisati izjave kojima se podstiče nasilje, homofobija ili diskriminacija, veoma je važno da predstavnici izvršne vlasti i vladajućih partija osude ovakve izjave. Do sade je osuda najčešće stizala od strane nezavisnih institucija, opozicionih političkih partija i javnih ličnosti. Beograd Prajd očekuje da u ovim slučajevima (npr. izjave Dragana Markovića Palme ili predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve) jasne osude budu upućene od najvažnijih predstavnika države, jer bez njih građani stiču utisak da postoji prećutna podrška od strane vlasti.

Uspostavljanje mehanizma za saradnju LGBT zajednice i Parlamenta

Kao i slučaju saradnje policije i LGBT zajednice, Parada ponosa Beograd smatra da saradnja Parlamenta i LGBT zajednice mora biti permanenta i sveobuhvatna. Zbog toga je bitno uspostaviti mehanizam koji će ispunjavati ove uslove, a do pravog modela se može doći dijalogom za koji već postoje inicijative