Sistematska diskriminacija nad pripadnicima LGBT zajednice u Srbiji dovodi do toga da se ovoj manjinskoj grupi preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog postojanja i identiteta.
Od predstavnika vlasti u Srbiji Beograd Prajd 2012 zahteva da u najkraćem periodu preduzmu sledeće konkretne mere:
1. Procesuiranje svih zbog čijih je pretnji zabranjen Beograd Prajd 2011.
Savet za nacionalnu bezbednost Srbije je zbog priprema velikih nereda od strane ekstremista odlučio da zabrani sve javne skupove 2. i 3. oktobra 2011. godine iako je cilj zabrane bio Beograd Prajd.
Detalji pripremanja nereda za koje je policija saznala su javno saopšteni, ali niko nije priveden niti je pokrenut neki sudski postupak.
Očekujemo da se zakon primeni prema onima koji su pripremali masovne nerede. Policija i tužilaštvo moraju bez odlaganja početi postupke i obavestiti javnost ko su osobe i grupe koje su pripremale nerede.
2. Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije.
Usvajanjem Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije, pokazaće se da u Srbiji postoji istinska volja za unapređenje položaja LGBT zajednice.
Istovremeno, Parlament će svojim autoritetom obavezati izvršnu vlast na dalje praktične korake. Deklaracija se mora bazirati na Principima iz Džogdžakarte* koje je Srbija prihvatila.
(* The Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity)
3. U okviru policijske uprave u svakom od 24 grada u Srbiji uspostaviti kontakt osobu za LGBT zajednicu koja će biti obučena za rad na problemima sa kojima se zajednica susreće.
Osim u Beogradu i Novom Sadu gde postoje pomaci u saradnji između predstavnika policije i LGBT zajednice, u drugim gradovima Srbije postoji nerazumevanje ili otvoreno neprijateljstvo prema pripadnicima LGBT zajednice.
Određivanje kontakt osobe u svakom gradu (prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, Srbija ima 24 grada), bio bi uspostavljen adekvatan kanal komunikacije za slučajeve nasilja i pretnji nad LGBT osobama.
4. Dopuniti Krivični zakonik Srbije tako što će se predvideti krivično delo zločina iz mržnje.
Organizacije za ljudska prava i LGBT organizacije više puta su tražile izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi njime bio obuhvaćen i zločin iz mržnje u skladu sa evropskim standardima.
Zločin iz mržnje je jedan od ključnih zahteva svih manjinskih zajednica, budući da sudovi u Srbiji i dalje ne uzimaju kao otežavajuću okolnost činjenicu da je neki napad bio motivisan određenim ličnim svojstvom.
• Usvajanje Nacionalne strategije protiv nasilja i Plana akcije koji će sadržati delove koji se odnose na suzbijanje posebnih oblika nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice ili oni za koje napadači veruju da pripadaju LGBT zajednici.
Pored usvajanja Nacionalne strategije protiv nasilja koja će u potpunosti prepoznati sistematsko nasilje prema LGBT zajednici, zahtevamo izradu Plana akcije u kome će se jasno odrediti zadaci državnih organa u suzbijanju nasilja nad svim građanima Srbije.
Poseban deo se mora odnositi na mere koje će se preduzeti kako bi se smanjilo nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice i to posebno prema LGBT braniteljima ljudskih prava, onima koji organizuju i učestvuju u javnim događajima LGBT zajednice, kao i posebne mere u slučajevima masovnih poziva na nasilje putem interneta.
• Pokretanje javne rasprave o zakonskim predlozima od interesa za LGBT zajednicu i hitno usvajanje novih zakona oko kojih ne postoji spor u javnosti.
Iako Srbija ima nekoliko zakona koji izričito zabranjuju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije od 2009. godine nijedan novi zakon nije doprineo unapređenju položaja LGBT osoba, niti si učinjene minimalne izmene zakona za koje postoji velika podrška javnosti.
Istovremeno, nisu usvojeni ni zakoni koji su od velikog značaja a oko kojih ne postoji spor u javnosti poput Zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola, a koje su izradile LGBT organizacije zajedno sa ekspertima Centra za unapređivanje pravnih studija.
• Saradnja državnih organa i njihova otvorenost za obuke koje se tiču ljudskih prava LGBT zajednice.
Iako postoje primeri dobre prakse, državni organi su i dalje često zatvoreni prema obukama i treninzima koje organizuju LGBT organizacije. Ovo posebno važi za policiju i pravosuđe.
Otvorenost svih državnih organa za treninge i obuke je jedan od ključnih preduslova za poboljšanje položaja LGBT populacije u dužem vremenskom periodu.
