Ljudi i Raskršća – Istraživanje

276

U okviru projekta „Ljudi i raskršća“ Odbor za ljudska prava iz Niša sproveo je istraživanje da li se i u kojoj meri primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja decembra meseca 2011. godine. Decembra 2011. godine, u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Glasnik RS, br.120/04), Odbor za ljudska prava iz Niša uputio je zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja u smislu neposredne kontrole primene i sprovođenja napred pomenutih zakona na adrese 103 ustanove u javnoj svojini u Nišu. Institucionalno istraživanje, koje Odbor za ljudska prava iz Niša sprovodi od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ima za cilj da pokaže da li se i u kojoj meri odredbe tog zakona sprovode u praksi, tačnije u kojoj meri su ustanove u državnoj svojini učinile svoje objekte pristupačnijim i dostupnijim za korišćenje osobama sa invaliditetom u skladu sa odredbama pomenutog zakona; da li se i na koji način odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju sprovode u praksi, kao i da li su škole spremne za proces inkluzivnog obrazovanja u smislu stupanja na snagu odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Za potrebe istraživanja u 2011. godini, Odbor je poslao zahteve na adrese 103 državne ustanove, a odgovorile su 53 ustanove što procentualno iznosi 51,4% od ukupnog broja podnetih zahteva.  Analognim tumačenjem procenata dostavljenih odgovora u pet uzastopnih godina istraživanja, dolazi se do zaključka da procenat ustanova  koje su odgovorile ove godine konačno beleži blagi rast nakon višegodišnjeg negativnog trenda: 2008. godine procenat ustanova koje su odgovorile na zahtev bio je 51,4%, 2009. godine procenat je pao na 49,2% , dok je 2010. iznosio 45,7%.

Na osnovu napred iznetog može se doneti zaključak da, na teritoriji grada Niša, na uzorku od 53 ustanova koje su dostavile informacije, 2/3 ustanova nije pristupačno osobama sa invaliditetom, 3/4 anketiranih ustanova ne pruža mogućnost vertikalnog kretanja kroz objekat korišćenjem liftova i drugih pokretnih platformi, dok tek 1/10 ustanova koje su odgovorile na zahtev ima toalete i šaltere prilaguđene potrebama osoba sa invaliditetom, što nedvosmisleno ukazuje na visok stepen diskriminacije kojoj su izložene osobe sa invaliditetom uprkos postojanju zakona i zakonskih odredbi koje to zabranjuju. Iz toga proizilazi da odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji je donet još 2006. Godine nemaju primenu u praksi u očekivanom obimu. Uporednim  istraživanjem, na nivou istraživanja o sprovođenju zakona, koja su obavljena u prethodne četiri godine, nameće se zaključak da u ogromnom broju slučajeva ustanove kojima se dostavljaju upitnici ne preduzimaju nužne korake u cilju smanjenja diskriminacije i obezbeđivanja mogućnosti da njihovi objekti  budu dostupni osobama sa invaliditetom. Retki su slučajevi gde ustanove poput Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš i Fakulteta umetnosti Niš, svojim dopisima dostavljenim u okviru prošlogodišnjeg istraživanja, konstatuju činjenično stanje i želju za preduzimanjem neophodnih koraka u cilju adaptacije svojih objekata. Takođe zabrinjava da pojedine ustanove, poput Opštine Crveni krst, gimnazija „Svetozar Marković“ i „9. maj“, Autobuske stanice Niš, Narodne biblioteke „Stevan Sremac“ Niš i mnogih drugih, ni jedne godine nisu odgovorili na upitnike o pristupačnosti, pokazajući time nebrigu za svakodnevne probleme sa kojima se susreću osobe sa  invaliditetom u pokušajima da koriste usluge u njihovim objektima. Rešenje ove, po svemu sistemske diskriminacije osoba sa invaliditetom, svakako treba tražiti kako u pojačanoj zaštiti pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti sa jedne strane, tako i nastojanjima i lobiranjem za stvaranje namenskog budžeta u okviru koga bi svaki direktan budžetski korisnik izdvajao namenska sredstva za adaptaciju objekata. Svakako pozitivan korak napred predstavlja odluka u Budžetu Grada Niša iz 2011. godine u okviru koga je izdvojeno 3.000.000,00 dinara za početak uklanjanja arhitektonskih barijera u Nišu. Međutim, i pored snažne inicijative samih udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Niša da se ta sredstava  realizuju, tako što su nadležnoj direkciji blagovremeno udruženja dostavila spisak sa prioritetnim ulicama i ustanovama za adaptaciju, sastavljen prema realnim potrebama članova samih udruženja, a u okviru namenski opredeljenih sredstava u Budžetu grada, celokupan iznos ostao je, do današnjeg dana, neiskorišćen. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji kao takav propisuje proces inkluzije dece sa nekim od oblika invaliditeta u sistem redovnog školovanja suočava se sa problemima zbog postojanja brojnih arhitektonskih barijera, a upravo pristupačnost i dostupnost obrazovnih ustanova predstavljaju nužne preduslove za sprovođenje procesa inkluzije.

Projekat je finansirala  Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu“. Stvaranje ove publikacije pomogla je Evropska unija. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost Odbora za ljudska prava Niš i organizacije „…Iz kruga Beograd“ i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije

Ljudi i Raskršća – Istraživanje