Najnovija brošura „Poštuj različitosti – jednakost za sve“ je sveobuhvatno, prošireno i revidirano izdanje koje je projektni tim Mreže CHRIS priredio uz mnogo promišljanja i pažnje.
U sažetom postavljanju problema potcrtane su glavne aktuelne prepreke u rešavanju problema, što je uglavnom i odredilo zadatak i glavni cilj projekta. Pored domaćih i međunarodnih zakona koji regulišu sprečavanje diskrimanacije u Srbiji, predstavljena je i sama osetljivost dnevne terminologije, detaljno i sa uporednim spiskom izraza koje (ne)treba koristiti.
Sledeći važni deo brošure je spisak fundamentalnih načela, glavnih i specifičnih ciljeva i mera Strategije za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom usvojenom 2006. u Srbiji; a zatim slede informacije o Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom za period 2010-2020, u kojoj je identifikovano osam ključnih oblasti tako da ljudi sa invaliditetom mogu da učestvuju u svim vidovima svakodnevnog života širom EU.
Drugi deo brošure detaljno predstavlja uslove za planiranje i projektovanje javnih prostora i objekata za osobe sa posebnim potrebama, kao i neke dobre i loše primere koji su fotografisani u ova četiri grada i daju jasnu sliku onoga što (ne) bi trebalo raditi.
U poslednjem delu je predstavljeno istraživanje koje je deo aktivnosti nadziranja primene Zakona o sprečavanju diskrimanacije osoba sa invaliditetom. Anketirane su različite ustanove u pogledu pristupačnosti njihovih objekata osobama sa invaliditetom u Nišu, Valjevu, Negotinu, Novom Pazaru i Novom Sadu, kao što su: lokalne samouprave; sudovi, tužilaštva i poreske uprave; osnovne i srednje škole i fakulteti; zdravstvene, socijalne i ustanove kulture; i javna preduzeća. Uočava se velika nesrazmera u broju ustanova kojima je poslat zahtev za davanje informacija od javnog značaja u skladu sa odgovarajućim zakonom i broju ustanova koje nisu marile da pruže informacije i time prekršile predmetni zakon – 306 : 118, tim redom, što predstavlja diskreditujući srazmer u kome se ogleda stopa odgovornosti državnih ustanova.
Analiza istraživanja koje je obavljeno 2011. godine daje precizne podatke o nalazima, tj. identifikuje ustanove sa i bez: arhitektonskih prepreka, potrebne signalizacije, ličnih asistenata i brojem zapošljenih osoba sa invaliditetom. Takođe nas podseća na relevantne zakone koje su ove ustanove prekršile i upozorava o verovatnim posledicama po društvo, kao što je aktuelna nesposobnost obrazovnih ustanova da se drže zakona i sprovode inkluziju đaka i studenata sa posebnim potrebama.
